Kod samih mera, najbolje se pridržavati pravila 50g po osobi, ako je pirinač prilog i 80g po osobi za rižoto.
Na šolju riže ide dve šolje vode, a ako je pirinač lošijeg kvaliteta – dodaje se šolje i po.
1. Nemojte ispirati pirinač osim ako nije sumnjivog porekla
Ispiranjem se gube neki sastojci pirinča i zato se ne preporučuje ispiranje osim ako niste kupili baš “drugorazrednu”.
2. Pirinač se mora ”glazirati” na masnoći
Osnovno pravilo kod pripreme rižota je ”glaziranje” jer zbog skroba iz pirinča bude uglavnom gnjecasta ako je malo ne propržite na masnoći.
3. Tečnost se dodaje postepeno
Većina nas tečnost u pirinač dodaje naglo što je velika greška, pirinač tada bude vodenast i premekan (što će se dogoditi i ako ga prekuvate).
4. Dodavanje maslaca na kraju
Na samom kraju dobro je dodati malo maslaca, ni slučajno margarina kako bi pirinač dobio konkretnu teksturu i boju, a sastojci rižota se povezali.
5. Koristiti adekvatan pirinač i ne kuvati ga odvojeno
Pirinač kraćeg zrna po pravilu bolji je za rižoto jer je ima više skroba i kremastiji je. Pirinač dugog zrna bolje se slaže kao prilog jelima. Većina ljudi kuva prinač odvojeno od sastojaka za rižoto pa na kraju sve pomeša što je najveća greška u pripremi – kuvajte sve zajedno, ukusa radi prvenstveno!
Recepti za ukusni rižoto:
ITALIJANSKI RIŽOTO
