Većina ljudi zna da brza hrana nije zdrava. Znamo da je takva ishrana povezana sa srčanim problemima,visokim krvnim pritiskom i mnogim drugim zdravstvenim problemima. Možda ste čak obavešteni i da su studije pokazale da je brza hrana povezana sa porastom depresije. Ali zašto je i dalje jedemo ako znamo koliko je loša?
ZAŠTO VOLIMO BRZU HRANU
Stiven Viterli je naučnik koji je proveo proteklih 20 dana istražujući zašto nam je određena hrana draža (i ukusnija) od druge. Kada jedemo ukusnu hranu, dva faktora se udružuju i čine da osećamo zadovoljstvo zbog toga.
Prvi faktor je sam ukus hrane i njen miris. Kompanije koje se bave proizvodnjom hrane troše milione da otkriju koji ukus najviše prija mušterijama, a onda rade na tome da taj ukus stvore. Kada jedemo takvu hranu, mozak lepo reaguje na nju i osećamo se prijatno.
Drugi faktor su hranljive materije koje se nalaze u hrani – mešavina proteina, masti i ugljenih hidrata. Kada se radi o brzoj hrani, proizvođači hrane traže savršenu razmeru soli, šećera i masti koja će uzbuditi vaš mozak i navesti ga da traži još.
KAKO NAS NAUKA NAVODI DA ŽUDIMO ZA ODREĐENOM HRANOM
Postoji mnogo načina na koje nauka uspeva da nas učini zavisnim od određene hrane.
DINAMIČKI KONTRAST
Dinamični kontrast je izraz za kombinovanje različitih osećaja u istoj hrani. Hrana koja ima dinamični kontrast je, na primer, hrana koja sadrži nešto hrskavo i nešto mekano i kremasto. „Krem brule“ i pica su primeri za ovaj tip hrane. Mozak se uzbuđuje kada jede nešto ovakvo, jer stalno ima utisak da jede nešto novo.
LUČENJE PLJUVAČKE
Salivacija je deo procesa jedenja, a što neka hrana izaziva jaču salivaciju, to se vaše čulo ukusa više nadražuje. Puter, čokolada, prelivi za salate, sladoledi i majonez izazivaju pojačano lučenje pljuvačke i stvaraju osećaj boljeg ukusa. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg tako mnogo ljudi uživa u hrani koja je prelivena sosom ili glazurom.
TOPLJENJE HRANE U USTIMA
Hrana koja se brzo topi i razgrađuje u ustima šalje signal vašem mozgu da ne jedete dovoljno, čak i kada jedete previše. Zbog toga se mnogi prejedaju kada jedu brzu hranu.
ODZIV ODREĐENIH SENZORA
Mozak voli raznolikost. Kada se radi o hrani, ako jedete istu hranu često, vremenom prestanete da uživate u njenom ukusu. Drugim rečima, osetljivost određenih senzora vremenom će se smanjiti. Brza hrana, sa druge strane, napravljena je tako da izbegne ovo. Ona obezbeđuje dovoljno ukusa da bude zanimljiva mozgu. Zbog ovoga možete pojesti celu kesicu čipsa i želeti da pojedete još jednu.
GUSTINA KALORIJA
Brza hrana kreirana je tako da ubedi vaš mozak da telo dobija hranljive materije, ali vas ne čini sitim. Receptori u stomaku i ustima šalju mozgu signale da je mešavina proteina, masti i ugljenih hidrata dobra. Brza hrana obezbeđuje dosta kalorija i zbog toga mozak ima utisak da će ta hrana obezbediti dovoljno energije. Ali ipak u njoj nema onoliko kalorija koliko mislimo i zbog toga nam treba dosta dok ne budemo siti. Sećanje na prethodni put kad smo jeli. Kada jedete nešto ukusno, vaš mozak pamti to osećanje. Sledeći put kada vidite tu hranu, osetite njen miris ili je samo vidite na slici, mozak pokreće sećanja na to kako ste se osećali dok ste je jeli. Ova sećanja mogu izazvati čak i salivaciju, pored same želje da se ponovo jede ta hrana.
KAKO DA IZBACITE BRZU HRANU IZ ISHRANE I DA JEDETE ZDRAVO
Istraživanja pokazuju da što manje brze hrane jedete, manje želite da je jedete. Ako nađete način da se hranite zdravije, sve manje ćete želeti da jedete brzu hranu. Ove tri strategije možda vam mogu biti od pomoći.
1) KORISTITE STRATEGIJU „SPOLJAŠNJEG PRSTENA“ I „PRAVILO OD PET SASTOJAKA“ KADA KUPUJETE HRANU
Nemojte kupovati prerađenu i konzerviranu hranu. Ako je ne kupujete, nećete je ni jesti. Ne možete sebe sprečitzi da mislite na nju, ali možete sebe sprečiti da je kupite. Koristite „strategiju spoljašnjeg prstena“. Ako svoje kretanje po radnji ograničite na spoljašnji prsten radnje, a izbegnete njen središnji deo, kupićete zdraviju hranu (voće, povrće, jaja, meso i slično). Nije sve u spoljašnjem prstenu zdravo, ali ćete izbeći mnogo nezdrave hrane. Možete pratiti i “pravilo od pet sastojaka” kada kupujete hranu u prodavnici. Ako nešto ima više od 5 sastojaka u sebi, nemojte ga kupovati.
2) JEDITE RAZNOVRSNU HRANU
Već smo rekli da mozak voli nove stvari. Iako ne možete zameniti brzu hranu koju ste voleli, možete se hraniti raznovrsnije kako bi mozgu bilo zanimljivije i kako bi je manje tražio.
3) NAĐITE BOLJI NAČIN DA SE IZBORITE SA STRESOM
Postoji razlog zbog kojeg ljudi jedu kako bi se izborili sa stresom. Stres izaziva lučenje određenih hemikalija u mozgu koje su slične onim hemikalijama koje izazivaju glad za šećerom i mašću. Drugim rečima, kada ste pod stresom, mozak ima pojačanu želju za mašću i šećerom i navodi vas da jedete brzu hranu. Nađite način da se izborite sa stresom. Meditirajte, vežbajte, slikajte, crtajte, pišite, radite bilo šta što će vam pomoći da se opustite.
Izvor: zena.blic.rs
