Umerenost je najvažnija
Pre nekoliko meseci sam, ipak, unela neke promene u ishranu. Ništa nisam potpuno izbacila iz jelovnika, ali sam odlučila da picu ne jedem suviše često, a da u čipsu uživam samo dva-tri puta mesečno. 
Koliko god ga volela, svesna sam da je on pri samom vrhu svih lista nezdrave hrane. Međutim, moram se složiti s onima koji tvrde da između zdrave i ukusne hrane ne stoji znak jednakosti. Uostalom, i hrana koja ne spada u najzdraviju postoji zbog nekoga!
Da me ne biste pogrešno shvatili, naglasiću da ne propagiram ovakav način ishrane, već samo iskreno govorim šta jedem, a šta ne. Podrazumeva se da ljudi koji imaju problema sa zdravljem ili viškom kilograma ne treba ovako ležerno da se odnose prema ishrani. No, još jednom se vraćam na umerenost, koja je po mom mišljenju veoma važna.
Vežbanje ću shvatiti ozbiljno
Dugo su moji kratkoročni planovi imali stavku ”od ponedeljka počinjem da vežbam”, a onda sam to zaista uradila. Obećala sam sebi da ću vežbanje shvatiti ozbiljno i toga se držim. Treninge uvek imam pre podne. Kad dođe zima, najradije bih se već posle četiri-pet sati zavukla u kuću, pustila omiljenu seriju i do sledećeg dana ne bih izlazila.
