Blog Ko to tamo na vrlo slikovit način prikazuje život Vaše porodice i sve ono što se Vama lično čini interesantnim ili bitnim. Rado delite svoje utiske sa čitaocima i to pretačete u priče koje se iz ugla čitatelja mogu doživeti kao kafa sa najboljom prijateljicom. Da li ste imali nameru da baš tako koncipirate blog ili je to došlo spontano?
Sve što se nađe na blogu, dođe tu potpuno spontano. To jeste ćaskanje uz kafu. Prvobitno je blog bio osmišljen kao mesto gde ću zapisivati i deliti sa drugima svoje omiljene recepte i svoje male DIY projekte. Pričice koje su se nadovezale na tako osmišljen koncept, postale su sastavni deo bloga i nailaze u momentima inspirisanosti stvarnim trenucima iz mog života. Rado zapisujem svoje misli i radujem se kad vidim da nailaze na razumevanje, kad dobijem komentar ili poruku da sam nekoga oraspoložila ili nasmejala.
Čitaoci su upoznati da živite u, uslovno rečeno, manjoj sredini. Da li Vas prepoznaju na ulici kao blogerku iz kraja?
Da, živim u manjem gradu koji se zove Trstenik. Verujem da malo mojih sugrađana zna da pišem blog. Kao blogera zna me nekolicina mojih prijatelja i rodbine, tako da nemam problem s popularnošću.
Većinu priča koje čitamo na Vašim stranama propratite i receptima, koji gradacijski prikazuju Vašu neobaveznost prilikom svakodnevnog kuvanja do izvanredno, skoro perfekto, urađenih torti poput npr. Doboš torte. Da li ste razmišljali da blog podredite receptima?
U poslednje vreme recepti su preovladali na blogu. Baš volim da kuvam i pravim slatkiše, a volim sve to i da fotografišem. Tako se nakupi dosta materijala. Pokušaj da se disciplinujem sa Hrono ishranom takođe proizvodi dosta, za mene, novih i interesantnih recepata. Moje kuvanje jeste pomalo stihijsko. Često se desi da uzmem šerpu ili posudu za mućenje i ne znam tačno šta bih s tim. Ali, tako uvek nastane neka mnogo ukusna hrana. Za savršene torte retko kada imam volje. Ali ako uzmemo u obzir da je jednostavno najsavršenije, onda nije teško kuvati savršeno. Doboš torta mi je omiljena jer potraje dok se napravi, a krajnji izgled šećera je očaravajuće hladan, čak leden, tako da je doživljavam kao jednu disciplinovanu tortu. Uprkos mojoj strasti ka kuvanju, na blogu će uvek biti mesta i za ono što me interesuje, a ne spada u kuvanje.
Još jedna od lepih strana Vašeg rada jesu i tzv. medenjaci koje ručno radite i dekorišete? Odakle je potekla ta ideja?
Medenjaci koje vidite na blogu su ustvari keksići od putera. Ideja je naravno, potekla sa interneta, koji je u jednom momentu prošle godine bio preplavljen njima. Rešila sam da se oprobam i da naučim. Interesantno mi je kod njih to što daju veliku mogućnost ispoljavanja maštovitosti i ličnog pečata u dizajnu.
S obzirom da smo nedavno dočekali Novu godinu, da li ste osoba koja donosi tzv. novogodišnje odluke?
Ne sećam se da sam ikad donosila novogodišnje odluke. Radije rezimiram proteklu. Doduše, jedna odluka tj. želja, se uvek podrazumevala svih proteklih godina. A to je – da smršam. Pa ako i ne uspem, razmišljala sam… bar da probam… šta mi teško. Zažmurim. Zamislim želju pa možda i upali. Tako da vama i vašim čitaocima želim da što više volite i želite u 2017. godini. Nešto će se već ostvariti…
