Dodajemo ih u predjela, salate, krase izgledom i ukusom mediteranske specjalitete… A evo i nekoliko zanimljivosti o lekovitim maslinama.
Crne i zelene masline
Čovek je počeo da sadi masline pre 7.000 godina, a maslinke – njihov plod – danas su sastavni deo skoro svake svetske kuhinje. Uzgajaju se širom sveta – najpoznatije su italijanske, španske i grčke, ali ih ima čak i u Švajcarskoj.
Međutim, iako ih većina razlikuje samo po boji (na crne i zelene), maslinke imaju mnogo više karakteristika. Razlikuju se po načinu konzerviranja, ukusu i tome šta se uz njih služi.
Osnovna razlika između zelenih i crnih maslinki je u stadijumu zrenja ploda. Zelene su ubrane sa stabla još nezrele, nakon otprilike 6 meseci, pre nego što počne menjanje boje. Uopšteno, one imaju kompaktnije i sočnije meso, a po ukusu su svježije i nekako slađe. Crvenkaste maslinke su ubrane tačno u trenutku zrenja, a crne bismo zapravo mogli nazvati prezrelim. Što su masline tamnije to im je meso mekše, a okus intenzivniji i gorči.
Ipak, ne nasedajte i budite oprezni – ukoliko ste kupili tamnocrne maslinke koje su jednake boje (nemaju nijedno svetlije mesto), vrlo je verovatno da ste kupili farbani plod. Dešava se da na jednom drvetu rastu i svetle i tamne maslinke, pa da se boje pomešaju. Takođe, maslinke potamne i u procesu fermentacije, ali nikada ne postanu baš toliko crne.
Jačina ukusa i arome razlikuje se od sorte do sorte, ali i od toga koliko su dugo konzervirane. Zelene maslinke se često prodaju bez koštice i to punjene – paprikom, bademima, belim lukom…
Sorte maslinki
Najpopularnija sorta crnih maslinki jesu kalamata. Ime su dobila po grčkom gradu iz kog potiču. One se beru tek kad poptuno sazru. Konzerviraju se u sirćetu, ulju i vinu. Bademastog su oblika i imaju specifičan ukus. Neizostavan su sastojak letnjih salata, ali su i odličan dodatak pečenoj ribi. Mogu da se služe i uz aperitiv, lagano propržene na suvom tiganju i posute peršunom. Uz njih najbolje idu šardone i pino noar.
Najpopularnije zelene masline su halkidiki – možete da pretpostavite odakle vode poreklo. Često se konzerviraju u salamuri. Blago su ljute, a njihov jak ukus najbolje upotpunjava punjenje od badema.
Mazanilja su najpoznatije zelene masline koje se tradicionalno uzgajaju u Andaluziji. Neutralnog su ukusa, pa su pogodne kao dodatak velikom broju jela. Najčešće su punjene paprikom, inćunima i bademima. Uz aperitiv se poslužuju sa belim lukom, čilijem i začinskim biljem. Od njih se dobija i izvrstan namaz od maslina. Neizostavan su sastojak italijanskih “olive ascolane”, tj maslina punjenih mlevenim mesom koje su potom pohovane i pržene.
Čerinjola su velike zelene masline koje se uzgajaju na jugu Italije. Naročito su cenjene zbog svežeg ukusa. Koriste se u pripremi hleba s maslinkama. Odlično se slažu sa svežim sirevima.
Gaeta maslinke se tradicionalno uzgajaju u istoimenom italijanskom mestu južno od Rima. Sitne su i crvenkastosmeđe boje i teško se odvajaju od koštice. Drže se u salamuri osam meseci. Uglavnom se ne koriste u hladnim predjelima, već ih je najbolje dodati umacima za testeninu, salatama, mesu i ribi. Tradicionalno se koriste u receptima s bakalarom i sa telećim šniclima.
Nikoaz su francuske sitne crne masline koje se uzgajaju u Provansi. Slađeg su ukusa što je neuobičajeno za crne masline. Postale su poznate kao neizostavni sastojak istoimene salate.
Da biste učestvovali u kreiranju sadržaja časopisa “Pošalji recept”, neophodno je da svoje recepte s fotografijama pripreme korak po korak, finalnom fotografijom jela i popunjenim ugovorom o autorskom delu pošaljete na mejl posaljirecept@color.rs, ili poštom na adresu Temerinska 102, 21000 Novi Sad – s naznakom za redakciju “Pošalji recept”.
VIŠE RECEPATA NAĆI ĆETE U MAGAZINU POŠALJI RECEPT!
Pratite nas i na fejsbuku: www.facebook.com/posaljireceptrs
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
