Lekovita priroda – Kokotac uspešno smanjuje osećaj težine u nogama, bol, otok, noćne grčeve, sprečava zgrušavanje krvi. Delotvoran je kod bronhijalne astme, dentalnog apscesa i raznih oblika neuralgija
Divlja ili konjska detelina, orlov nokat, vodnika, ždraljika, žućka, nazivi su izuzetno lekovite biljke kokotac (Melilotus officinalis), koja raste na pustim mestima, pored puteva i oboda šuma, na njivama… Kao razgranata stabljika sa karakterističnim žutim cvetovima, raste u visinu i iznad dva metra. U prevodu sa latinskog ona je “medena detelina”, jer su joj listovi slični detelini, a pčele je obožavaju. Biljka je lekovita u celosti, zbog brojnih korisnih sastojaka koje poseduje u zavidnim količinama. Najviše ima eteričnog ulja, kumarina, melilotove kiseline, tanina, smola i različitih soli. U lekovite svrhe koristi se kao čaj, tinktura, mast, melem, kupka.
Kokotac je obilato koristio još Hipokrat za lečenje čireva, a narodna medicina ga je prihvatila kasnije kao lek za čišćenje creva od toksina, lečenje nesanice i reumatskih bolova u zglobovima. Kod bolesti uva, a posebno kod upale srednjeg uha korišćene su vrele pare od čaja dobijenog prokuvavanjem osušene biljke. U kućnim uslovima kokotac je korišćen i za uništavanje moljaca, naravno pre nego što su pronađeni delotvorni hemijski preparati.
Inače, ova biljka je zahvalna i za ublažavanje tegoba u slučaju obolenja vena, jer uspešno smanjuje osećaj težine u nogama, bol, otok, noćne grčeve. Potvrđen je periferni vazodilatator, koji uspešno širi krvne sudove, ali i antikoagulant jer sprečava zgrušavanje krvi. Preporučuje se i za uklanjanje hematoma i hemoroida, a snižava i krvni pritisak. Sprečava nastanak edema i podstiče cirkulaciju krvi i limfe. Koristi se i kod bronhijalnog katara, bolesti želuca, bubrega, bešike, kao i kod otežanog mokrenja. U homeopatskoj medicini preporučuje se kao lek protiv migrene i grčeva kod dece, dok u vidu kupki deluje umirujuće.
Kokotac se pokazao delotvornim čak i kod hroničnog hepatitisa, bronhijalne astme praćene otežanim disanjem usled suženja bronhija, dentalnog apscesa, odnosno zagnojenog zuba i raznih oblika neuralgija.
PREPARATI
Čaj – Spravlja se tako što se jedna kašičica osušenih cvetova prelije sa 250 mililitara vrele vode i ostavi da odstoji dva minuta. Zatim se procedi i pije po jedna do dve šolje dnevno. Izuzetno je delotvoran kod bronhijalnog katara, bolesti želuca i bešike, ali preporučena doza ne sme da se prekorači jer može doći do povraćanja. Ovako spremljen čaj može da se koristi i kao rastvor za ispiranje dentalnog apscesa, gingivitisa, afti, laringitisa, odnosno upaljenog grla, a kod spoljašnje upotrebe za ispiranje rana.
Protiv nesanice – čaj se priprema malo drugačije. Jedna kašičica osušene biljke potopi se u šolju hladne vode da odstoji od osam do deset sati. Zatim se sadržaj procedi i tek onda čaj zagreje. Tako zagrejan pije se u gutljajima jedan sat pre spavanja.
Oblog – Za spoljašnju upotrebu treba prokuvati dve do tri supene kašike kokoca sa malo vode. Dobijenu kašastu masu uviti u platno i koristiti kao oblog kod reumatskih bolova, neuralgija, grčeva u nogama.
Izvor: Novosti
