Vanila je nakon šafrana najskuplji začin na svetu. Potiče iz Meksika, a danas se pretežno uzgaja na Madagaskaru, Reunionu (nekadašnji Burbon) i drugim ostrvima Indijskog okeana. Prema zemlji porekla se stoga vanila za potrebe međunarodne trgovine označava kao bourbon-vanila ili meksička vanila.
Vanila se zbog finog mirisa i ukusa najčešće koristi u kolačima, ali se smatra da povoljno deluje i na organizam. Španski lekar Francisko Hernandez de Toledo je u 16. veku zabeležio da Indijanci vanilu koriste za jačanje moždanih funkcija. Vanila ujedno smiruje živce i razbuđuje, ali i deluje kao prirodan afrodizijak.
Asteci su vanilu koristili u kombinaciji s kakaom, a “kraljica začina” je tek mnogo godina kasnije postala popularna i u Evropi. Kako je bila vrlo skupa koristili su je samo bogati, a Španci su uspeli da se izbore za monopol pa iz Meksika vanila nije smela da se izvozi u druge zemlje sve do 1810. godine.
Vanilu najčešće povezujemo sa žutom bojom, što je potpuno pogrešno. Žut je samo cvet biljke, dok sam začin ne menja boju namirnica kao što sugerišu proizvođači koji svoje proizvode od vanile redovno prikazuju žutom bojom. Sladoledi i jogurti su žuti zbog dodavanja boje (karotina), a umesto prave vanile se sve više koriste razne arome i imitacije.
Prava aroma se skriva među crnim semenkama štapića. Pre korišćenja je zato najbolje štapić lagano zarezati po dužini i istrugati sadržaj vrhom noža ili kašikom. Najaromatičnija je pak sama “kora” koju je u osušenom obliku moguće iskoristiti i po nekoliko puta. Za dodavanje arome šećeru potrebno je tako koru ostaviti nekoliko dana u zatvorenoj tegli sa šećerom, a za pripremu pudinga ju je dovoljno prokuvati zajedno s ostalim sadržajem.
Izvor: metro-portal.hr
Foto: Thinkstock
