Lekovita priroda – keleraba ima minimalno kalorija, a daje osećaj sitosti, jača imunitet, reguliše metabolizam, neutrališe dejstvo slobodnih radikala, snižava loš holesterol…
Ukusna keleraba (Brassica oleracea var. gongylodes) je deo porodice kupusnjača, ali osim listova, nema ništa zajedničko sa srodnim lisnatim povrćem. Biljka je neobična zbog stabljike i ploda u obliku jabuke, iz kojeg rastu lisnate peteljke. Naročito je omiljena u Nemačkoj i Indiji, mada se najviše gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle i potiče.
Kultivisana je sorta divljeg kupusa, ime je dobila od nemačkih reči “kohl” (kupus) i “rube“ (repa) jer podseća na ove namirnice. Ukus i struktura kelerabe su slični srcu kupusa. Postoji nekoliko sorti, koje se razlikuju po ukusu i boji, koje variraju od bledozelene do tamnoljubičaste nijanse.
Keleraba se jede samo dok je mlada, tada je vrlo sočna, meka i ukusna, pa se najčešće koristi kao salata, dok se starija uglavnom kuva, dinsta ili peče. Od mladog ploda priprema se i svež sok prijatnog ukusa, ako ne stoji dugo, jer vremenom dobija ljutu aromu, a mirisom podseća na sumpor.
Za ovu namirnicu je karakteristično da ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer postaje drvenasta, tvrda i neukusna. U zamrzivaču može da se čuva nekoliko meseci.
Mlado lišće i stabljika su takođe jestivi, sadrže mnoštvo važnih vitamina i minerala, posebno karotin i fosfor. Listovi su naročito bogati provitaminom vitamina A, važnim za očuvanje ćelija. Iz tog razloga nutricionisti savetuju da se i ovi delovi kelerabe koriste u ishrani, na primer za pripremu čorbe.
Iako ima malo kalorija, daje osećaj sitosti koji dugo traje. Sadrži 6,2% ugljenih hidrata, 1,7% belačevina i masti u tragovima. Odličan je izvor vitamina C (62 mg u 100 g ploda), što je čak 78% preporučene dnevne potrebe. Ovo je vrlo značajan detalj, jer vitamin C jača imunitet, reguliše metabolizam i neutrališe dejstvo slobodnih radikala. Keleraba sadrži i tijamin, nijacin, pantotensku i folnu kiselinu, vitamin B6. Od minerala najviše ima kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora, bakra i mangana.
Bogat je izvor i biljnih vlakana, važnih ne samo za varenje, već i za celokupno zdravlje organizma. Upravo su oni zaslužni što se osećamo sito kada jedemo kelerabu, pa je ona pogodna za osobe koje žele da smršaju.
Što se tiče lekovitosti, dokazano je da pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu lošeg (LDL) holesterola.
Redovna upotreba svežeg ploda poboljšava apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom, čime se povećava energija. Ovo povrće povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni. Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublažavanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. Ako se redovno jede, sprečava pojavu kamena u bubregu, a zahvaljujući kalijumu reguliše krvni pritisak. Preporučuje se i kod opstipacije, a stručnjaci tvrde i da pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva.
SA VOĆEM, MESOM, RIBOM
Keleraba bi trebalo da se jede sveža, jer termičkom obradom gubi vitamin C. Mladi, sirovi plodovi dodaju se u sezonske salate, kao i u voćne i one sa ribom, mesom, sirom. Začinjava se sirćetnim i jogurtnim prelivima ili se dodaje sok citrusa. Koristi se i kao začin za hleb, kao i u jelima sa ribom i mesom.
Ako mora da se termički obrađuje, ceo plod se kuva oko 30 minuta, a isečena deset, da malo smekša. Ukusna je i ako se priprema na pari, dinsta, kuva pa pohuje ili peče u rerni.
ZIMSKA BRZA SALATA
Izrendajte svežu ljubičastu kelerabu, belu i crnu rotkvu, pa ih sipajte u veću činiju i promešajte. Dodajte malo jabukovog sirćeta i maslinovog ulja, možete i sok od limuna ili pomorandže umesto sirćeta. Na kraju salatu prelijte sa malo kisele pavlake i poslužite odmah.
