Vi ste zaista prošli kroz jedinstvenu gastronomsku avanturu. Kako je to obeležilo ili promenilo Vaš pogled na svet kulinarstva?
Odrastala sam u divnoj porodici. Imala prelepo bezbrižno detinjstvo uz jednu vrsnu, profesionalnu, kuvaricu (moju majku Zorku) i oca Relju, koji mi je spontano prenosio u nasleđe recepte moje baba Drage (njegove majke), sa juga Srbije, govoreći mi često, dok smo skupa spremali njegova omiljena jela, da se u kuhinji ponašam isto kao njegova mati. Tako se neprimetno rađao, razvijao i negovao moj osećaj za kuvanje. Ali, naravno dolaskom u Francusku i aktivnim učešćem u svetski priznatoj gastronomskoj školi, proširili su se moji vidici koji se odnose na kulinarstvo, u pravcu otkrivanja potpuno novih namirnica, aroma i ukusa.
Kada ste počeli da uređujete blog da li ste imali jasnu ideju zašto to činite i šta Vas je navelo da krenete sa uređivanjem bloga?
Jedina ideja mi je bila da svoja znanja, sticana godinama u Francuskoj, prenesem ljudima koji su želeli da upoznaju francusku kuhinju, a možda nisu imali prilike za to. Blog je sasvim spontano nastao – ideja je rasla i menjala se. Kasnije sam blog videla kao nešto lično, moj kutak gde se ostvarujem kao kreativna ličnost, mesto gde, kao umetnik u svom ateljeu, nakon napornog radnog dana nalazim svoj mir, kreiram, stvaram, između ostalog i pišem, drugim rečima “ludujem”, što i samo ime bloga kaže. Ubrzo shvatam i kako obožavam da fotografišem i pripremam dekoraciju za svaki napravljeni recept.
Da li ste na nešto posebno ponosi tokom karijere koju ste izgradili u Francuskoj? Šta Vam je zadalo najviše poteškoća?
Pre svega, ponosnom me čini to što sam uporedo učila i radila, izgrađivala svoju kulinarsku i intelektualnu ličnost, neprimetno ali ubedljivo se uklapala u sve. Ponosna sam jer sam krenula da radim ne znajući ni jednu reč francuskog jezika, ali sam ipak uspela. I dan-danas se pitam kako. Čak se i moj tadašnji šef čudio kako mi je to išlo od ruke. Kasnije, kada sam ja već počela da razumem jezik, jedan od kolega mi je prepričao razgovor između šefa i poslodavca u kome se vodilo pitanje da li će mi ponuditi stalno angažovanje tj. posao. Poslodavac je naveo kao problem moje nepoznavanje jezika, dok je šef rekao kako ja iako ne razumem ipak uradim sve što se od mene traži. Tako sam u toj firmi ostala deset godina i naučila francuski jezik. To je sigurno moj najveći ponos, a i jedna od većih, mada uspešno savladanih, poteškoća.
Imate li omiljeno jelo i koje je?
Volim francusko jelo Blanquette de veau, Boeuf bourguignon, antilsko jelo Colombo – zbog začina sa kojim se priprema, što ga čini jako ukusnim. Naravno, volim naša jela kao što su prepeć i beli pilav (takođe, omiljeno jelo mog oca). Volim i bobove pihtije, koje pripremam na način na koji ih je pripremala moja svekrva. Recepti većine pomenutih jela su dostupni na mojim blogovima.
Šta biste Vi, kao virtuoz kulinarstva, poručili početnicima u kuvanju? Na šta biste im posebno skrenuli pažnju.
Smatram da je za kuvanje neophodna ljubav. Ja, na primer, za moje ukućane pripremam i serviram hranu onako kako bih to učinila u restoranu. Što kažu Francuzi, treba imati osećaj za kada, koliko i šta treba. Osećaj koji se stiče iskustvom i ljubavlju prema kuvanju.
Na sledećoj strani očekuje vas Menù za dvoje, po Sunčicinom izboru.
