Mahunarka izuzetne nutritivne vrednosti prvobitno se uzgajala u zemljama Bliskog istoka, te u azijskim državama, naročito u Indiji. u današnje vreme sve je popularnija i na našem kontinentu.
Postoje dve sorte ove biljke – desi i kalubli. Kabuli je vrsta koja uspeva u Evropi, te je dostupna kod nas. Okrugla je i bež boje. Poznata je još pod nazivima naut, slanutak i slani pasulj. Budući da ima nizak glikemijski indeks, preporučuje se u hronoishrani, ali samo za doručak, jer obiluje ugljenim hidratima.
Nutricionisti preporučuju leblebiju svima koji pate od iritativnog sindroma debelog creva jer ova namirnica sadrži veliku koncentraciju vlakana, koja povoljno utiču na probavu. Ista ta vlakna pokazala su se veoma korisnim i u terapiji za dijabetes jer poboljšavaju nivo šećera u krvi, lipida i insulina. Budući da sadrži antioksidanse koji štite organizam od slobodnih radikala, ova biljka smanjuje rizik od raka dojke, te štiti od osteoporoze i ublažava valunge u menopauzi.
Bez obzira na to što sadrži veliku količinu ugljenih hidrata, zahvaljujući fitohemikalijama koje deluju kao antioksidansi, leblebija utiče i na smanjivanje telesne težine.
Za ishranu se koristi sveže lišće, semenke i klice. Lišće se priprema identično kao i spanać. Izuzetno je ukusno, a korisno je i za decu i za odrasle. Semenke se mogu peći, pržiti, mleti u brašno, te kuvati. Nutricionisti savetuju da ih, pre pripreme, potopite u vodu, jer se u tom slučaju brže skuvaju. Budući da sadrži mnogo proteina, može poslužiti i kao zamena za meso.
Leblebija sadrži veliku količinu mangana, minerala koji telu pomaže u proizvodnji energije. Dve-tri šolje ove namirnice nedeljno predstavljaju dovoljnu količinu za punjenje baterija.
OVDE možete pronaći recepte za pripremu jela sa leblebijom.
