Kad se porcije udvostruče
Upravo sam rekla da mi se apetit u trudnoći naglo povećao, i to gotovo od prvog dana. Pet porcija dnevno ostalo je pet porcija dnevno, ali su one postale duplo veće nego ranije. Pre drugog stanja nikad nisam osetila tu i takvu glad. To je kao neka zver koju stalno morate krotiti, nekakva nezasitost. Pitala sam se kako je ljudima koji imaju takav apetit u svakodnevnom životu. Prilikom samog porođaja izgubila sam desetak kilograma, ali je ostao višak, pa sam odlučila da krenem u “akciju”.
Brojeve ne pominjem, kao što ne bih govorila ni o tome koliko sad imam kilograma, upravo zbog osećaja da se previše opterećujemo samom kilažom. Oni što je meni bilo “višak” – ne mora to biti nekom drugom, niti su ti trudnički kilogrami jednaki onim koje čovek dobija u svakodnevnom životu. Kad je težina u pitanju, bilo mi je najbitnije da dođem tamo odakle sam krenula, a a to se desilo nepunih šest meseci posle porođaja.
Od proteina do ugljenih hidrata
Od nutricionista sam uglavnom dobijala slične savete: puno povrća, mladog sira, tačna gramaža mesa ili ribe, manje mlečnih proizvoda… To je ishrana s kojom sam se dosta dobro osećala, a njome sam i započela ceo proces. Zatim sam bila na čisto proteinskoj dijeti. Nakon dva meseca – ona je potpuno prestala da deluje. Pretpostavljam da organizam ima sposobnost da se navikne na ishranu i određen broj kalorija.
Osetila sam da nešto radikalno moram promeniti. Teško je poverovati, ali zaista sam prešla na ishranu baziranu na ugljenim hidratima.
To su bile male porcije, a – kako to i praktikujem – večera se završavala oko 18 sati. Za doručak bih pojela musli iz zdrave hrane, za užinu voćku, a za ručak malu porciju testenine (bez teških sosova, a vodila sam računa i o tome da ne bude previše zasoljena). Priznajem (jer sam u to vreme i dalje redovno išla u Radio Beograd), za večeru sam uzimala jednu kiflu sa suvim šljivama, uz malo žita, kod Ace pekara. Odjednom su se stvari opet pokrenule. Kad su me od moje kilaže delila samo tri kilograma, pomislila sam da nema šanse da se na nju vratim, jer sam se upravo njih najteže oslobodila. Poslednja dijeta pokazala se vrlo efikasnom, a bazirana je na narandžama, pavlaci, jajima… Bio je to takoreći poslednji trzaj mog strpljenja i volje, jer su, kako sam rekla na početku, dijete vrlo naporne i iscrpljujuće.
Sopstvena pravila
S obzirom na to što jedem pet puta dnevno, to bi značilo da imam tri glavna obroka i dve užine. Ponekad ću spontano izostaviti prepodnevnu ili popodnevnu užinu, ukoliko nemam potrebe za njom.
Poslednji obrok mi je najkasnije do 19 sati, i to je jedino ozbiljno pravilo kog nastojim da se pridržavam kad pričamo o tajmingu. Ukoliko idem na večeru ili imam kasni ručak, naravno da ću napraviti izuzetak, ali uglavnom se trudim da ne jedem nakon 18 ili 19 sati. Preslana hrana mi ne prija, pa je jedem lagano zasoljenu.
Kliknite na sledeću stranicu i pročitajte Lenin dnevni meni.
