Na najlepšim, južnim padinama Fruške gore, na nadmorskoj visini 280-320 metara, gde blagi povetarac stalno “pirućka”, počeli su sadnju vinograda, a vinarija Mačkov podrum je smeštena u fruškogorskoj prestonici, u Irigu. Preci osnivača Mačkovog podruma, po tradiciji su se, kolenima unazad, bavili vinogradarstvom i proizvodnjom vina, a zaštitni znak ili „špic namet“ familije, kako bi Sremci rekli, bio im je „mačak“. Otuda i naziv vinarije Mačkov podrum. Odlična geografska pozicija i klima, promišljen spoj tradicije, na koju su nadograđene savremene vrednosti, kao i odlučnost da u budućnosti opravdamo očekivanja, samo su neki od sastojaka koje ćemo uložiti dok pravimo „vina sa dušom“.
Daleke `iljaduosamsto-i-neke kada bi njihov predak gospodar – Mitar Jojić posle napornog dana košenja sena pio vino, proizvedeno od grožđa iz svojih fruškogorskih vinograda Seleuš i Grabovac, ni slutio nije da je deo tradicije u nastajanju…
Vreme je teklo kao bistro vino iz olbe. Mnogo je gospar-Mita grožđa obrao i buradi istočio. A njegovi sinovi su različitim putevima pošli. Sin Đoka „optant“ bio je imućan zemljoposednik u Moldaviji. Sin Joca, čuveni bećar i kockar po Italiji. Slao je familiji najlepše anziskarte iz Đenove i Fiume. A sin Todor, mudar i dalekovid čovek, oženio je Persidu Čekić, koja mu je u miraz donela vinograd Memijevo. U njemu danas raste loza Portugizer. Pred kraj svog života, 1926. Todor je postao jedan od osnivača nadaleko poznatog Iriškog podruma. Za tadašnje vreme udruživanja i zadruga naoko uobičajena stvar. Za porodičnu vinsku tradiciju nemerljiv doprinos. Mitin unuk, a Todorov sin, Sava, on je volo baš da popije! Dugo je svoje znanje utvrđivao, postao majstor svog zanata. Al taj kocko nije…
I tako je svaka generacija Jojića ostavila traga – neki su marljivo dodavali i radili. Po neki u miraz odneli ili na karti izgubili…ali gen za vino se prenosio do danas. Sadašnja generacija umešno koristi vredno nasleđe predaka o negovanju vinograda i pravljenju vina. U kombinaciji sa savremenim svetskim saznanjima iz enologije, proizvodimo vina koja u sebi nose osobenosti fruškogorskog podneblja i svu simboliku porodičnih životopisa utkanih u prelive vinskih gutljaja.
Vinski turizam kod Mačka
Nedostaju vam boje, zvuci i mirisi sela, jednostavnost života i čudesnost prirode? Treba vam opušten, isplaniran i dobro osmišljen provod u prirodi za vikend? Poželeli ste da kupite odlično vino na izvoru, tamo gde nastaje? Na najlepšim južnim padinama Fruške gore, na nadmorskoj visini 280-320 metara, gde blagi povetarac stalno pirućka, prostire se preko trideset hektara Mačkovih vinograda. Vinarija Mačkov podrum nalazi se u Fruškogorskoj prestonici, Irigu. U vinariji Mačkov podrum srdačno će vas dočekati, tradicionalno nahraniti, vinom napojiti, dobro zabaviti, svašta ćete naučiti i doživećete vino na potpuno nov način. Za posvećene hedoniste, domaćice kuvaju, mese i spremaju ručak ili večeru karakterističnu za vojvođansku kuhinju, a za veseli štimung tu su i tamburaši.
Naučićete čemu služe ruže u vinogradu, saznaćete otkud naziv vinarije „Mačkov“ podrum, objasnićemo vam zašto se naš Sauvignon zove Akacia i miriše na bagrem i ispričati još puno zanimljivih vinskih priča i anegdota. Možda ćete i zapevati zajedno!
Mačkova vinska kuća – senica i vinotoča, smeštena u kompleksu vinarije, osmišljena je u fruškogorskom stilu i spremna da primi prave uživaoce vina. Kada dođete u velikoj grupi, sa porodicom, prijateljima, poslovnim partnerima, organizovaće vam obilazak vinograda, timska druženja za korporativne organizacije (takmičenje u berbi grožđa, dobijanje diplome berača…). Program možete osmisliti sami ili zajedno sa njima.
Bela vina
Traminac mirisavi
Simfonija belih ruža, dinje, breskve i marcipana, pretvara se u slasni ukus kandiranog voća. Mirisno, mekano vino, idealno je kao aperitiv, uz letnje salate, plodove mora, dimljenu ribu, guščju džigericu, pačetinu, začinjenu prasetinu, belo meso na roštilju, voće i voćne deserte. Služiti na temperaturi od 12 do 14 stepeni C.
Incognito
U prefinjenim sortnim aromama jabuka, vinogradarskih breskvi i belih rada, poznavaoci će prepoznati finese – rizlinga rajnskog. Vino dubokog i skladnog, voćnog i osvežavajućeg ukusa, koje budi apetit i oplemenjuje zalogaje plodova mora, morske i rečne ribe, ribljeg paprikaša, šunke i dimljene slanine, pohovanog mesa, jela sa kupusom i krompirom, prasetine sa renom, pita sa jabukama. Služiti na temperaturi od 10 do 12 stepeni C.
Sauvignon Akacia
Koristeći potencijal sorte Sauvignon Blanc, umešnom preradom stvorili smo vino sa jasnim i izrazitim pečatom kreacije. Sauvignon Akacia je vino „školovano“ u bačvama od akacije (beli bagrem), jedinstveno po novim karakteristikama, zapravo unikatno. Buke Sauvignon-a poznat po zovi, paprici, lišću paradajza i travi, donekle je prigušen i pomalo zadimljen, a jasno se oseti cvet bagrema. Vino je elegantno, uravnoteženo, sočno-mesnato, moćnog tela i mineralnosti koja blago isušuje nepce, dajući završnici pikantnost i dužinu. U ustima je još mlado, njegovo vreme tek dolazi. Zbog fascinantne jedinstvenosti, ono će ubrzo postati obavezna vinska lektira za poznavaoce i ljubitelje vina. Do izražaja dolazi uz kvalitetnu rečnu i jezersku ribu, kao i uz morsku ribu belog mesa. Provereni je pratilac špargli, savijača i pita od sira, pečene piletine i pernate divljači. Mladi kozji sir nema boljeg pobratima, a ljubitelji poslastica će uživati uz Sauvignon Akaciu i torte od slatkog sira.
Chardonnay
Chardonnay, berbe 2007. iz Mačkovog podruma je polusuvo vino, bistro kao sunce, kristalno čisto, pune, sjajne, zlatnožute boje. Buke se otvara postepeno, treba mu nekoliko minuta da se nadiše i rascveta do čistih aroma breskve, kajsije, jabuke i dinje, a u njihovoj dubini naslućuju se tanane note citrusa. Iako je na etiketi deklarisano kao polusuvo, ostatak šećera skoro da se ne oseti, maestralno je izbalansiran sa svežinom. Ne oseti se ni snaga njegovih 13.5 maligana, upravo zbog te idealne ravnoteže svih njegovih sastojaka. Zato vino ostavlja utisak mekoće, čistote i lakoće – gutljaj vuče gutljaj! U ustima je sveže, voćno i mladoliko. U boci će se još uvek razvijati. Isplatiće se biti mu veran do poslednjeg čepa. Iako po svojoj prirodi aristokratsko piće, kada je u pitanju hrana, Chardonnay ne bira društvo. Zaljubljen je u morskog princa jastoga, ostrige, morske ribe, ali zavodnički namiguje i žiteljima Dunava, pa će i Vama pružiti gurmanski užitak ako mu dozvolite da tu strastvenu igru završi uz prženog šarana, smuđa, kečigu, ili soma, a vrhunski ide uz štuku. Prijaju mu i testenine, pečeno živinsko meso, sirevi (ementaler, edamer, gauda), rižoto, pršut, šunka i slanina. Zvuči netipično, ali ovaj Chardonnay će Vas prijatno iznenaditi u „sljubljivanju“ s odrescima na roštilju i biftekom.
Crvena Vina
Camerlot
Camerlot je, kako mu i ime govori, vino nastalo od dve bordovske aristokratske crvene sorte – Cabernet Sauvignon i Merlot. Kao što je to potvrdilo iskustvo u svim vinarskim zemljama, one su najbolje kad idu zajedno, dopunjujući se na čaroban način. Potrebne su jedna drugoj. Mačkovom Camerlot-u, Merlot daruje toplinu duše, mekoću i svežinu mente, a Cabernet Sauvignon kičmu, snažan kostur i pikantnost mirisa. Na klasičan način skrojeno, decentno i lako razumljivo, a opet plemenito i potentno, ovakvo vino naprosto je nedostajalo našem tržištu. Tamna, neprozirna, granatnocrvena boja Camerlot-a ima lju bičaste odsjaje, preliva se suptilno kao najfinije nijanse crvenog kraljevskog ogrtača od hermelina. Aromatski profil vina je u razvitku iako je već sada u ustima kompleksno i slojevito, sa dosta vatre, sočnosti i mineralnosti. Lepo je zaokruženo, bogato i sa dobro integrisanim taninima. U izboru jela pruža veliku slobodu. Trebalo bi da bude u pratnji goveđih odrezaka, jagnjećih kotleta i pečene prasetine, sa sosovima od jabuke, višnje ili mente. Pravi gurmanski doživljaj pruža uz roštilj, a vrhunski kraljevski osećaj će dati uz duge i lagane gozbe od divljači.
Merlot
Mačkov Merlot je delikatno i intrigirajuće, živahno i primamljivo vino, nežnog tela i teksture. To je sazrelo vino, kojem se na prvi miris osete nežni puterasti tonovi, zatim voće –divlje trešnje, šljive, kupine, a sve zajedno podseća na topli komad starinskog bakinog kolača sa višnjama i šlagom. Bogatstvo u glicerolu daje mu divnu uljanost i baršun, čemu doprinose i dozreli, meki tanini. Ostatak neprevrelog šećera, u granicama za suva vina, taman je toliki da vinu da željenu oblinu i eleganciju. Ovaj Merlot je podatno vino, koje dobro puni usta i odlikuje se izvanrednom pitkošću.
Prija uz rižote, testenine s umakom od mesa ili paradajza, omlete sa šunkom i slaninom. Zablistaće uz mesa kao što su ćuretina, pačetina, pečena govedina, prasetina. Ne sme se propustiti uz tvrde sireve, pogotovo one dobro fermentisane. Osobitim gurmanima i ljudima od stila preporučujemo avanturu za sladokusce, obilatu antioksidansima. Osetite sofisticirani hedonizam u kombinaciji Mačkovog Merlot-a i kockica kvalitetne crne čokolade.
Portugizer
Portugizer, nekada veoma zastupljen u Fruškogorskom vinogorju, poznat kao svatovsko vino, bio je bran u avgustu, a pio se već u novembru, u sezoni udaja i ženidbi. Vremenom je iščezao iz naših vinograda, a mi u Mačkovom podrumu odlučili smo da mu skinemo prašinu sa epoleta i vratimo stari sjaj varoškog lole i bećara. Portugizer možda nema potencijal starenja kao svetske crvene sorte, ali ima mladost lepšu od svih drugih vina na svetu. Već samom kreacijom etikete želeli smo da ukažemo ljubiteljima vina šta ih očekuje u boci – vino koje odiše veselošću, toliko potrebnom pred prve jesenje magle, jutarnje kiše i zimske sete. Boja mu je modroljubičasta, a u čaši je umereno pokretljivo, što je rezultat njegove punoće i bogatstva u ekstraktu. Karakterističan sortni buke čine mirisi crne ribizle, kupine i trešnje, a osete se i note kestena. Miris mu je dug i čist, ukus je voćni, s lepim kiselinama koje s ugljen-dioksidom daju svežinu i sočnost vinu. Portugizer iz Mačkovog podruma je vatreno vino i ne treba ga popiti dok je mlad, jer on će, sasvim sigurno, u narednih godinu dana dobijati na kvalitetu. Dobar je par sa mladim slanim sirom, sremskom kobasicom, vojvođanskim kulenom i tradicionalnim predjelima. Odličan je kad se pije u veselom društvu, tada mu ni hrana nije potrebna!
Izvor i foto: mackovpodrum.co.rs
