Mediteranski narodi za biljku majoran (Origanum maiorana) kažu da predstavlja simbol spokojstva i sreće. Iako donekle podseća na origano, što se vidi i po latinskom nazivu, ima potpuno drugačiju i mnogo intenzivniju aromu. Ova začinska biljka u narodu je poznata i kao babina duša, mirišljavak, šenzeg. Cenjena je od davnina. U starom Egiptu gajena je kao sveta biljka boga Ozirisa.
Može da se koristi sveža i suva. U svežem obliku dodaje se u jela na kraju kuvanja jer je osetljiva na toplotu i gubi aromatična svojstva. Osušen majoran pak, ima jači miris, pa može da se doda i u toku kuvanja. Poseban ukus daje mesu, salatama, picama, gulašima, supama, i svim drugim jelima koja traže jaču aromu.
Kao dodatak jelima utiče na bolje varenje, ali je savršen lek i protiv uznemirenosti, anksioznosti, razdražljivosti, nervoze i nesanice. Preporučuje se protiv svih oblika stresa, jer opušta mišiće i reguliše nivo hormona adrenalina i serotonina, odgovornih za nastanak stresnih stanja. Ima jak prirodni sedativni efekat, pa je poželjno da se u vidu čaja (tri šolje dnevno) koristi umesto oficijelnih lekova za umirenje. Čaj se spravlja tako što se kašičica osušenog majorana stavi u šolju vrijuće vode, ostavi da odstoji desetak minuta, a zatim pije. Majoran pomaže i u slučaju glavobolje, jer deluje opuštajuće, a za potpuni efekat dovoljno je sa nekoliko kapi eteričnog ulja izmasirati vratni deo glave i slepoočnice. Lekoviti sastojci majorana ublažavaju napetost, dok masaža podstiče bolju prokrvljenost, tako da glavobolja nestaje kao “rukom odneta”.
U slučaju glavobolje izazvane gripom ili upalom sinusa, preporučuje se inhalacija majoranom. Ukoliko se glava prekrije peškirom i nadnese nad vrelu vodu koja isparava, a u koju je ukapano nekoliko kapi eteričnog ulja ove biljke, glavobolja nestaje, a disanje postaje lakše.
Za opuštanje celog tela dovoljno je desetak kapi eteričnog ulja (ili pola litre čaja) ukapati u kadu sa toplom vodom i pustiti da majoran deluje.
Osim etarskog ulja u zavidnim količinama, ova lekovita biljka sadrži i proteine, gvožđe, celulozu, tanin i gorke materije. Zahvaljujući taninima i etarskom ulju koji sprečavaju razmnožavanje bakterija koristi se za lečenje rana, upale kože, protiv prehlade bronhija, kao i za lečenje žutice.
Majoran se bere dva puta godišnje – prvi put krajem juna, a drugi put krajem septembra. Kosi se neposredno pre cvetanja po lepom i suvom vremenu, a zatim suši. Osušen ima sivozelenu boju, gorkast ukus i karakterističan miris. Čuva se na suvom mestu, zaštićenom od svetlosti.
DOBRO SE SLAŽE…
Zbbog intenzivne arome koristi se u malim količinama u kombinaciji sa drugim začinima. Dobro se slaže sa majčinom dušicom, u čijem sadejstvu poboljšava varenje svih masnih i jakih jela. Savršeno se slaže i sa šargarepom, kupusom, krastavcem. U Nemačkoj je, primera radi, nezaobilazan sastojak u proizvodnji kobasica. U Sredozemlju se stavlja u sos od paradajza i u druge sosove za testeninu.
Izvor: Novosti
