Sitna iskušenja
Često putujem, a čim dođem u neko mesto, obavezno tražim tradicionalnu hranu, ali sve ostaje samo na probanju. Trudim se da se gde god da sam isto hranim ili, makar, da sastojci budu slični bez obzira na drugačiji način pripreme.
Ponekad se častim nečim manje zdravim, ali vrlo retko. Ni kad sam jako gladna, ne zavaravam želudac, već nađem vreme za obrok. Možda će vam zvučati čudno, ali – ako sam gladna, jedem čak i pred reviju.
Vežbanje triput nedeljno
Tri puta nedeljno idem u teretanu, što mi predstavlja zadovoljstvo, jer je moje telo naučeno na vežbanje. Posle prvog porođaja, baš zahvaljujući treninzima, uspela sam da za mesec i po povratim liniju.
Doduše, za tih devet meseci nisam se mnogo ugojila, ali sam vežbajući uspela da stešem stomak, koji mi je bio najkritičnija tačka. Moram da naglasim da za svo to vreme nisam menjala jelovnik.
Bez slatkiša ne mogu
Imam veoma brz metabolizam, što je stvar genetike. Jedem sve što mi se dopada, a bez slatkiša ne mogu da živim. Kao da mi non-stop fali šećera.
Interesantno je da više volim kupovne slatkiše nego domaće kolače koji su mi teški, a nikad ništa slatko ne jedem posle slanog, već isključivo pre njega. Jedino me slatko nije privlačilo u trudnoći, kao ni meso koje najviše volim. Dnevno pijem po tri litre vode, jer to traži moj organizam, a tokom trudnoće sam pila i po pet-šest litara tečnosti.
Non-stop sam žedna, a ništa osim vode ne može da mi utoli žeđ, čak ni mineralna.
Nikad sebe nisam terala da se hranim zdravo, a najčešće su baš takve namirnice bile moj izbor, verovatno zato što sam kod babe i dede na selu navikla na potpuno prirodnu hranu.
