Maslačak nije teško pronaći na našim prostorima pa bi zato i vredelo znati njegova lekovita svojstva. Maslačak kao lek prvi put se spominje u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku. Ova biljka se danas u mnogim krajevima sveta upotrebljava za ishranu i lečenje. Cela biljka je jestiva (koren, stabljika, listovi i cvet), tako da ima puno narodnih recepata na čijem spisku se nalaze neki delovi maslačka.
Koren maslačka se u velikoj meri koristi u Aziji a ova biljke se uzgaja u Indiji kao lek za jetru (disfunkcija jetre, ciroza, hepatitis i slično). Osim toga maslačak se upotrebljava za lečenje infekcija, virusa, oteklina, zadržavanje vode u organizmu. Mnoga istraživanja su pokazala da maslačak stimuliše protok žuči i da ima blagi diuretički efekat. Ova biljka pročišćava mokraćne puteve pa ima blagotvorno dejstvo na bešiku i bubrege.
Mnogi savremeni lekari danas preporučuju maslačak za detoksikaciju jetre posebno kod upotrebe sintetičkih lekova. Maslačak smanjuje nivo holesterola u krvi, podstiče apetit i varenje hrane.
Listovi maslačka sadrze A, C, D i vitamine B kompleksa, zatim gvozdje, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar… Zbog brojnih hranjivih materija koje u sebi sadrži, lišće maslačka se obično preporučuje kao dodatak ishrani za trudnice i žene u postmenopauzi, najčešće u obliku salate. Salata od listova maslačka je ukusnija ukoliko se pravi pre cvetanja biljke jer kasnije listovi mogu dobiti gorak ukus.
Sveže stabljike maslačka mogu čak rastvoriti kamen u žuči, regulišu metabolizam, pročišćavaju krv, želudac. Narodna medicina preporučuje stabljike maslačka kao pomoćno sredstvo za lečenje šećerne bolesti. Od svežih cvetova maslačka pravi se sirup ili med protiv kašlja, i mast koja se izmedju ostalog upotrebljava za lečenje hemoroida.
Čaj od korena maslačka vekovima unazad upotrebljavao se za negu lica i ispiranje očiju.
Biljka maslačak je veoma dragoceni dar prirode, može se naći na gotovo svim livadama, cveta u aprilu i maju, listovi se beru pre cvetanja biljke, stabljike u vreme cvetanja a koren u proleće i jesen. Pošto se zna da je cela biljka jestiva i lekovita u proleće se cela i može upotrebljavati kao salata.
………….
Iako farmaceuti priznaju samo lekovitost korena maslačka (Taraxacum officinale), travari tvrde da lekovite osobine imaju svi delovi biljke i da je ovaj vesnik proleća “medicinsko čudo” i “eliksir života”.
Kao lek prvi put se pominje u zapisima arapskih lekara u 10. i 11. veku, a danas se u mnogim krajevima sveta, osim za lečenje, koristi i u ishrani budući da su koren, stabljika, listovi i cvet jestivi.
Maslačak je rasprostranjena biljka, a najčešće raste na vlažnim livadama, pored puteva i oko naselja. Cela biljka je gorka jer sadrži mnogo belog mlečnog soka (lateks) koji ima najviše lekovitih sastojaka. Koren izvađen u proleće, pre cvetanja, ili u kasnu jesen, osim gorkih materija, sadrži enzime, etarsko ulje, smole, masne kiseline, šećere i mnogo inulina (u jesen do 40 odsto). Listovi sadrže vitamine A, C, D i B grupe, a od minerala gvožđe, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar…
Zbog brojnih hranljivih materija listovi maslačka, najbolje u salati, preporučuju se kao dodatak ishrani trudnicama i ženama u postmenopauzi. Salata od ovih listova cenjena je kao prva vitaminska posle dugotrajne zimske, jednolične hrane. Ukusnija je ako se za pripremu koriste listovi ubrani pre cvetanja jer kasnije postaju gorki.
Kada je reč o maslačku kao leku, poznato je da koren pospešuje apetit i varenje, dok list podstiče rad bubrega i mokrenje. Maslačak se, takođe, koristi za lečenje žuči i jetre, čisti krv, snižava povišen nivo holesterola u krvi, podstiče prokrvljenost unutrašnjih organa, pomaže izbacivanje štetnih materija, daje dodatnu energiju telu pa odstranjuje pospanost i umor. Osim toga, upotrebljava se i za lečenje virusnih i bakterijskih infekcija i ublažavanje otoka, kao i protiv zadržavanja vode u organizmu. Odličan je borac protiv suvišnih kilograma i daruje lep ten. Lekari preporučuju maslačak za detoksikasiju jetre posle terapije nekim lekovima, kao i u ishrani pacijenata koji idu na zračenja i hemioterapiju.
Narodna medicina preporučuje stabljike maslačka kao odlično pomoćno sredstvo za lečenje šećerne bolesti. Travari tvrde da je krajem aprila i početkom maja, kada je u punom cvatu, za svakog dijabetičara vreme da počne četvoronedeljno snižavanje šećera u krvi. Stabljiku bi trebalo brati sa cvetom, oprati, i tek posle pranja otkinuti cvet. Pokazalo se da, kažu travari, ako dijabetičar jede 10 do 15 stabljika maslačka dnevno može potpuno da normalizuje šećer.
Zbog hranljivih i lekovitih osobina, maslačak bi trebalo da se koristi od proleća do jeseni, a mi vam nudimo nekoliko recepata za lekovite preparate koje su preporučivali akademik Jovan Tucakov i Vasa Pelagić.
RECEPTI
Protiv dijabetesa
– 20 g korena maslačka
– 20 g cvetova maslačka
– 20 g listova borovnice
– 20 g mahuna pasulja
– 20 g ždraljevine
Sa pola litra hladne vode prelijte tri kašike mešavine i poklopite. Posle 12 sati, zagrevajte na tihoj vatri i, kad proključa, kuvajte pet minuta. Sklonite sa ringle i poklopite. Ohlađen čaj procedite i tri puta dnevno, pola sata pre jela popijte po čašu čaja.
Ugasite upalu bešike
– osušeni listovi maslačka
– 2 dl vode
Kašičicu usitnjenih listova prelijte vrelom vodom, poklopite i posle 10-15 minuta procedite. Pijte po šolju čaja tri puta dnevno, tri meseca. Potom pauzirajte 30 dana, pa nastavite.
NAPOMENA: Da bi čaj pomogao potrebno je da ga pijete dva puta po tri meseca.
“Istopite” kamen u žuči
– 3-5 g maslačkovog korena
– 2 dl vode
Toploj vodi dodajte osušen i usitnjen koren maslačka, stavite posudu na tihu vatru i zagrevajte. Kad provri kuvajte 10 minuta, procedite i pijte dve do tri šolje dnevno pola sata pre jela.
NAPOMENA: Ovaj čaj pomaže i protiv malokrvnosti, gihta i reume.
Olakšajte mokrenje
– 30 g maslačka
– 30 g rastavića
– 30 g sitnice
– 10 g kukuruzne svile
Sa pola litra ključale vode prelijte tri kašike mešavine i poklopite. Posle dva sata procedite i svaki drugi sat uzimajte po kašiku čaja.
Med od cvetova
– 300 cvetova maslačka
– 3 limuna
– 2,5 l vode
– 2,5 kg šećer
U vodu sipajte cvetove i limunov sok i kuvajte na tihoj vatri dva i po sata. Smesu, potom, procedite kroz troslojnu gazu, dodajte šećer i ponovno kuvajte oko dva sata. Topao “med” sipajte u tegle i odmah zatvorite. Uzimajte natašte po jednu kašičicu.
Sirup za apetit
– 3-4 šake cvetova maslačka
– 2 l vode
– 1,5 kg šećera
– 2 limuna
Sveže cvetove prelijte vrelom vodom, prokuvajte i procedite. Potom dodajte šećer i limunov sok, pa kuvajte na tihoj vatri dok smesa ne dobije gustinu sirupa. Uzimajte po kašiku pre jela.
NAPOMENA: Sirup je odličan za čišćenje organizma, regulisanje varenja i “otvaranje” apetita.
Šarena salata
– mladi listovi maslačka
– 2 rotkvice
– šaka oraha
– maslinovo ulje
– jabukovo sirće
– so
Listove operite u hladnoj vodi, “iscepkajte” i stavite u posudu. Dodajte rotkvice iseckane na kolutove, seckane orahe, so, maslinovo ulje, jabukovo sirće i promešajte.
NAPOMENA: Salata se preporučuje protiv malokrvnosti.
Piše: J. M.
Izvor: kodren.com
