Voće uvek na repertoaru
Svakog dana pojedem po komad parmezana, zatim ”škripavca”, malo pršuta, kikirikija i veoma mnogo voća.
Jedem mnogo voća. U stanju sam da tokom večeri pojedem i do dva kilograma nektarina ili mandarina.
Srećom, nisam od onih koji navale na slatkiše ili fastfud, pa mi nije problem u koje doba dana ću sebi dozvoliti ”slatke gušte”.
Od konkretne hrane, posebno volim škampe i pršut, na sto načina, kombinovano i odvojeno. Dopadaju mi se ekstrakti, a to znači da su mi draži čvarci od svinjskih kotleta.
Nemam ograničenja poput – ne jedem uveče ili pazim šta jedem u određeno doba dana. Moj problem je drugačiji – ništa ne jedem do šest posle podne, a onda večeram do ”sitnih sati”.
Ako baš moram da idem na poslovni ručak, jedem veoma malo. Kod mene je sve suprotno od propisanih saveta nutricionista. Nikada ne doručkujem već stalno nešto grickam, pa sve tako do duboko u noć. Tada sam najgladniji, ali budući da se kilogrami ne lepe, mogu da sebi priuštim taj luksuz. Bar zasad.
Individualni pristup
Funkcionišem isključivo tako što osluškujem svoje telo i poštujem njegove potrebe. Ako mi se jede voće – jedem voće.
Kad je ishrana u pitanju, jedino vodim računa o tome da količine budu što manje, a kvalitet što zastupljeniji. Tako dobro funkcionišem i na koncertima dajem svoj maksimum.
Zamislite na šta bi ličilo kad bih se prejeo pre izlaska na scenu? Srećom, kod mene se ne radi o odluci već o izboru mog tela.
