Mia Borisavljević rođena je 8. juna 1984. godine u Valjevu. Studira menadžment fitnesa na Alfa univerzitetu i završava studije u septembru. Ima stariju setru Ivu. Svoju pevačku karijeru počela je sa 17 godina.
Kao mlađa nije volela da kuva, ali vremenom je zavolela i danas je pravi majstor, pa svojim prijateljima sprema tradicionalnu srpsku kuhinju, koju i najviše voli. Mia nam je otkrila i svoj omiljeni recept koji se sprema za samo 10 minuta.
Umeš li da kuvaš?
Do pre par godina bila sam ubeđena da ne znam da kuvam i da je to jako naporna i dugotrajna procedura, zarad 15 minuta uživanja. Zapravo sam išla linijom manjeg otpora da je lakše poručiti hranu iz restorana i gotov posao. Međutim, pamtim dane iz svog detinjstva, kada sam još u osnovnoj školi znala da dok roditelji popodne odmaraju, ja sama u kuhinji spremim celu tortu ili kolače! Omiljeni su mi bili “koh” i “šnenokle”, a našla se tu i po koja ozbiljnija torta. Tako da sam ipak negde znala da se u meni krije ozbiljna kuvarica, potisnuta načinom života i beogradskom vrevom. Samo sam jednog dana nazvala majku, zapisala recepte za punjene paprike, gibanicu, proju, razne čorbe i ostala nacionalna jela. Mogu vam reći da su svi oduševljeni i iznenađeni i da su sve moje sumnje pale u vodu. Sada vidim da je to lak posao, ali kuhinja zahteva vreme i ljubav.
Pripremanje hrane za tebe je uživanje ili mučenje?
Kuvam samo kada to za mene predstavlja uživanje i onda kada hoću nekoga da obradujem. Tako da nemam traume od varjače. Sve što se radi pod pritiskom i moranjem, sigurno da postane mučno.
Omiljeno jelo, ukus iz detinjstva?
Ja sam neko ko nikada u detinjstvu nije pitao: “majka, šta ima za ručak” ili još gore “neću to, to ne volim”. Moram priznati da ne postoji jelo koje ne mogu da smislim, posebno kad je tradicionalna kuhinja u pitanju, ali tu je i italijanska, naravno: pice, paste, salate…
Da li te privlači egzotična hrana, kuhinje drugih naroda?
Dosta putujem i imala sam priliku da probam sve i svašta. Najmanje od svega volim kombinaciju slatkih i slanih ukusa, opet verovatno zbog zaljubljenosti u našu srpsku kuhinju, pa mi je med preko pileta propast na trpezi ili još gore, slatko ljuta supica sa Boga pitaj čijim pipcima. Malo mi to deluje kao kiseli kupus preko kaprićoze. Tako da ne volim mnogo da eksperimentišem u inostranstvu.
Omiljeni restoran mesto za izlaske?
Volim da jedem u “Gušti mora”, najbolju morsku hranu u Beogradu. Ima tu još dosta restorana sa prijatnom atmosferom (što mi je isto jako bitno) i dobrom hranom. Beograd je čudo. Kada bih stranca trebala da izvedem na večeru da stekne dobar utisak, imala bih podugačak spisak.
Savet, recept
Moj savet je da bez obzira na gurmanluk koji plamti u nama, obavezno uključimo i zdrav razum, pa da se u tanjiru nađe i lepo i korisno. Npr. salata koju volim da spremim na početku dana, a da imam energije za sve aktivnosti uključujuci i trening. Recept je sledeći:
Ispasirani avokado sa tunjevinom. Povrće sitno iseckano: Čeri paradajz, krastavac, sveža paprika, začinjeni sa vrlo malo maslinovog ulja. Listići badema u neograničenim količinama. I po koja zelena maslina.
Ova salata je gotova za 10 minuta, a energija je za 10 sati. Probajte i videćete!
Baviš li se nekim sportom?
Jako mi je bitno da ostanem u dobroj kondiciji koju sam sticala od 15. godine, tako da je meni trening način života i sastavni deo mene, a ne estetski proces sa nekim trenutnim ciljem. Kad vežbate redovno, baš vas briga da li vam je nešto veliko ili malo na telu, jednostavno znate da ste dali sve od sebe i da radite pravu stvar, a ostalo prepustite genetici i majci prirodi.
Pozitivna misao za kraj…
Neka vam hrana bude sredstvo, a nikada cilj. Unesite u sebe ono sto vas jača i ulepšava, a ne ono što vas razboljeva.
Autor: Bobana Živković, Life Content
Foto: Life Content
