Šta želiš i čega se plašiš
Kod zdravih ljudi sve zavisi od toga koliko kalorija unose i koliko od toga troše. To je vrlo jednostavna računica, a problem je što mi često nesvesno unosimo kalorije, ili smo svesni ali ne marimo.
Ja na stres reagujem hranom. Tada, da bih se smirila, jedem više nego što mi je potrebno. Praktično, na taj način nastojim da postignem neosetljivost na stvari koje me uznemiravaju.
Vežbanje mi je, u velikoj meri, pomoglo da regulišem stres. Ono podiže raspoloženje, aktivira ceo organizam, ne dozvoljava ti da budeš depresivan…
Meni daje sigurnost, jer kad ponekad ponovo hranom reagujem na stres – znam da se uvek mogu vratiti na ono što je sada već postalo moj životni stil. Mislim da su osnovna pitanja ”šta želiš” i ”čega se plašiš”.
Ne želim da kad ostarim budem nemoćna, niti da o svom zdravlju počnem da brinem tek kad napunim sedamdeset. Verujem da, zahvaljujući ovakvom načinu života, tada neću imati toliko tegoba koliko ih ima većina u tim godinama.
S duhom nemate problem – što ste stariji sve bolje se osećate, budući da imate iskustvo i saznali ste tajne koje mladi tek treba da otkriju. Zbog toga vam je dobro, ali o telu morate mnogo više da brinete.
Zadaci za organizam
Nisam bolesna da bih se striktno držala neke ishrane, ali verujem da to što jedemo u velikoj meri utiče i na naše fizičko i na mentalno zdravlje.
Kad telo ne uspeva da se nosi sa zadacima koje mu dajete u vidu loše hrane, postaje bolesno, pa tada morate da ga tog tereta olobodite.
Dok je zdravo, može da se bori s tom lošom hranom, pa zato i ne primećujemo kako ona, godinama, utiče na organizam, a onda se čovek odjednom razboli. Ali u velikom broju sučajeva tada je ili kasno ili je potrebno veoma mnogo truda. Nastojim da mom telu ne bacam previše ”klipova u točkove”, da se ne bi moralo boriti s mojim slabostima, već da ga podržim.
