Načini pripreme hrane se svakodnevno usavršavaju, pa tako danas postoji jedan novi pravac u kuvanju pod nazivom molekularna gastronomija, u kojem kuvari prave prava remek dela koja zbunjuju naša čula.
Šta je molekularna gastronimija?
Molekularna gastronomija je nauka o kuvanju, ali se ovaj naziv često koristi u želji da opiše novi pravac u kuvanju, u kome kuvari istražuju nove mogućnosti, pozajmljujući alatke iz laboratorija i sastojke koji se koriste u industrijskoj proizvodnji hrane.
Ovo je zapravo najtačniji opis iste, međutim ona je mnogo više od toga.
Kada ljudi po prvi put čuju za molekularnu gastronomiju, najčešće je greškom povezuju za nezdravu, hemijsku i neprirodnu ishranu.
To svakako nije za čuđenje, s obzirom da se za ovaj način pravljenja hrane koriste flašice tečnog azota, vodene kupke sa svetlećim led diodama, destilator, merači PH vrednosti i mnogobrojne hemikalije.
Samim tim, kulinari koji je praktikuju su na prvom mestu, hemičari, fizičari i inženjeri, koji su spojili nauku sa ljubavlju prema kuvanju, ne prestajući da pomeraju granice prilikom pravljenja ukusnih jela. Pritom, sve hemikalije koje koriste u tom procesu su zapravo biološkog porekla, odnosno sirovi materijal je životinjskog porekla, od morskih plodova i biljaka, i svi ovi aditivi se koriste u veoma malim količinama i odobreni su prema standardima Evropske Unije.
