Naši roditelji, kao i bake i deke, odgajali su nas po svojim principima, i naučili nas brojne male tajne u vezi sa namirnicama koje koristimo u našoj ishrani. Pa ipak, nauka je u poslednje vreme dokazala da je mnogo toga što smo prihvatali kao appsolutnu istinu, zapravo ništa drugo do jedan običan mit. Predstavljamo vam najčešće mitove o hrani:
Vitamin C leči prehladu.
Svi smo mi tokom prehlade ili gripa posezali za velikim količinama vitmina C, kroz limun, narandže ili suplemente, ali istraživanja su pokazala da vitamin C nema preterano velikog uticaja u borbi protiv prehlade osim ako niste maratonac ili skijaš.
Celer sagoreva kalorije.
Potpuna je laž da celer ima negativne kalorije odnosno da njegovom konzumacijom sagorevamo više kalorija nego što unesemo. Istina je da celer ima svega 10 kalorija po porciji i da je zato namirnica savršena da je ukomponujete u svoju dijetu, ako želite izgubiti višak kilograma.
Mahunarke i žitarice se moraju jesti u isto vreme za kompletne proteine.
Jedite mešavinu amino kiselina tokom dana i dobićete sve potrebne nutrijente. Donekle je istinitio da je mešavina mahunarki i žitarica nutritivno veoma moćna, bogata proteinima, vlaknima, vitaminom B, gvožđem, kalijumom i drugim mineralima dok je siromašna mastima.
Sirova šargarepa je zdravija od kuvane.
Verovali ili ne, termička obrada povećava nutritivnu vrednost šargarepe. Sam proces kuvanja razbija snažne zidove ćelija koji tada otpuštaju beta karoten.
Uvek skidajte kožicu sa piletine za manji unos masti.
Pečenje , kuvanje ili dinstanje piletine s kožicom čuva sve one prirodne sokove koji daju ukus. Piletinu obavezno radi ukusa kuvajte sa kožicom, a kasnije je odstranite.
Potrebno je izbegavati jaja zbog holesterola koji sadrže.
Jaja su na veoma lošem glasu, a pojedina istraživanja su pokazala da pospešuju povišen holesterol u krvi. Istina je da su jaja veoma pristupačan izvor mnogih nutrijenata uključujući cink, gvožđe, antioksidante lutein i zeksantin, vitamin D kao i hemikaliju koja pospešuje rad mozga, a zove se kolin. Holesterol držite pod kontrolom tako što ćete smanjiti unos zasićenih masti.
Manje ugljienih hidrata – zdravija ishrana.
Odabir pravih žitarica je od velike važnosti za opšte zdravlje. Neka se na vašem jelovniku uvek nađu celovite žitarice jer su brojna istraživanja pokazala da ljudi koji redovno uzimaju celovite žitarice imaju 20-30 odsto manje šanse da obole od srčanih obolenja, a oni su u proseku i mršaviji.
Ako koristimo margarin umesto putera unosimo manje kalorija.
Puter i margarin imaju otprilike jednak broj kalorija s tim da je margarin napravljen od biljnih ulja i napravljen je kao zdravija alternativa puteru koji sadrži holesterol i zasićene masti. Ali, margarin može biti daleko nezdravija namirnica od putera jer sadrži trans masti koje utiču na razvoj srčanih obolenja i povišen holesterol. Kad kupujete margarin tražite onaj koji ne sadrži trans masti.
Orašasti plodovi su loši kao i brza hrana.
Orašasti plodovi su odličan izvor proteina i ostalih nutrijenta ukoliko ne uzimate više od jedne pune šake odjednom. Istraživanja na Harvardu su pokazala da ukoliko jedete pet takvih porcija tokom nedelje smanjujete rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 za 20 odsto.
Alkohol nam pomaže da bolje spavamo.
Čak i kod zdravih odraslih ljudi alkohol može da poremeti dobar san. On će vas možda brzo uspavati, ali velika je verovatnoća da ćete se u pola noći probuditi budniji nego ikad.
Dijabetičiari treba da se odreknu šećera u potpunosti.
Lekari se ne bi složili sa ovom konstatacijom i tvrde da je povremeno čašćenje sa nečim slatkim sasvim u redu. Ključna stvar za održavanje dobrog nivoa glukoze u krvi jesu izbalansirani obroci koji sadrže mešavinu ugljikohidrata, masti i proteina.
Ne treba piti mleko kad ste prehlađeni.
Jesu li vas mame i bake ikad upozoravale na ovo? Ako jesu treba da znate da ne postoji niti jedan dokaz da mleko pospešuje produkciju šlajma i zato nema potrebe da ga se odričete kad ste prehlađeni.
Pikantna hrana izaziva čir na želucu.
Začini nisu uzročnici čira na želucu, znamo da je glavni krivac za to bakterija helikobakteri pliori. Jedino šta začini mogu da urade jeste da iritiraju creva što ljudi obično mešaju sa čirem.
Smanjite hranu kad imate temperaturu.
Ni za ovu tvrdnju ne postoji niti jedan medicinski dokaz. Moguće je da će vam apetiti sam po sebi biti smanjen ukoliko imate povišenu temperaturu, ali trebalo bi da pojedete bilo šta što možete jer vam za vreme bolesti nutritivne potrebe rastu.
Proizvodi sa manje ili bez masnoće su uvek bolji od onih punomasnih.
Kad je u pitanju meso i pojedini mlečni proizvodi ima istine u tome da su oni bez masnoće bolji za vaše zdravlje, ali to nije slučaj sa svim industrijski prerađenim proizvodima. Kada proizvođači, na primer iz keksa odstrane masti, da bi dobili ukus oni dodaju druge ne tako zdrave sastojke kao što je šećer. Stručnjaci savetuju da izbegavate industrijsku hranu koja ne sadrži masti i zamenite je prirodnim proizvodima koji sadrže zdrave masti kao što su orašasti plodovi.
Zamrznuto ili iz konzerve voće i povrće je siromašnije nutrijentima.
Sveže voće i povrće ima više nutrijenata od onog zamrznutog ili konzervisanog, ali samo istog trenutka kad se ubere. Obzirom da sveže voće i povrće uglavnom mora preći dug put dok stigne do polica u marketima ili tržnicama, njihove nutritivne vrednosti se gube. Namirnica koje se sveže ubrana brzo zamrzne ili konzerviše zadržava puno više nutrijenata.
Izvor: Lifepressmagazine
Foto: Freedigitalphotos.net/stockimages
