Sveža, hrskava i sočna, puna korisnih sastojaka, ovo superpovrće sastavni je deo prolećnog jelovnika. Iako je najvećim delom čini voda (oko 95%), to ne umanjuje njenu nutritivnu vrednost, budući da sadrži gotove sve vitamine B grupe, koji su naročito važni u prevenciji kancera, naročito raka pluća.
LEKOVITA I NUTRITIVNA SVOJSTVA
Najveći deo zelene salate čini voda – oko 95 procenata. To povrće je bogato kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, jodom, manganom, kobaltom, niklom, silicijumom i bakrom; sadrži veliku količinu vitamina C i E, karoten, kao i gotovo sve vitamine iz grupe B. Nutricionisti smatraju da je najvredniji sastojak salate mlečni sok u čiji sastav ulazi laktukarijum, supstanca dejstva sličnog opijumu – ublažava bol, nervnu napetost i obezbeđuje miran san. Zelena salata je korisna u borbi sa gojaznošću, a odlična je prevencija protiv nekih vrsta alergija, kao i kancera, naročito raka pluća.
Preporučuje se srčanim i bubrežnim bolesnicima, kao i dijabetičarima. Bogata je vlaknima koja utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi i korisna su u slučaju zatvora.
Mnogi ne znaju da zelenu salatu ne treba soliti jer već sadrži so, pa dodatno posoljena izaziva žeđ.
Postoji više vrsta zelene salate, a mi vam u nastavku predstavljamo najpoluparnije.
