Proizvođači iz ”Zelene mreže Vojvodine” koji se bave organskom proizvodnjom povrća ponudili su nam dragocene informacije o ovoj aktuelnoj temi.
Organska proizvodnja, kako kažu ovi stručnjaci, ne uključuje primenu agrotehničkih mera, a isključuje upotrebu sintetičkih hemijskih sredstava – herbicida. Podrazumeva upotrebu prirodnih đubriva (izmet životinja – ”stajnjak”, tečno đubrivo – ”glistenjak”, suva trava, razblaženi biljni ekstrakti, rastvori sa algama i otpaci od hrane).
Dakle, proizvodnja je zasnovana na upotrebi ekoloških preparata koji obezbeđuju zdravstvenu bezbednost hrane i visoku nutritivnu vrednost.
Razlika u sastavu organskog i neorganskog povrća veoma je uočljiva i pokazuje izuzetno veliku koncentraciju kvalitetnih, suvih i hranljivih materija kod organskog povrća.
Što se tiče vizuelnog izgleda, teško je uočiti razliku, ali treba obratiti pažnju na sledeće:
- Organski uzgajana paprika vizuelno je manja i na dodir čvršća, nepravilnog je oblika i ima intenzivniju boju od neorganske. Karakterističnog je mirisa, sočnija je, te poseduje više semena.
- Organski uzgajan paradajz je nepravilnijeg oblika, mekši je i sočniji, brže se kvari, ima brašnasti izgled kada se preseče i manje žila. Neorganski paradajz je nalik jabuci, pri dnu je špicastiji, na vrhu ima manju peteljku, a kada se preseče onda je šupljikav.
- Često je bez karakterističnog ukusa i mirisa, manje je sočan, a kada se iseče može se videti zelenkasti koren.
- Organski uzgajan krastavac nije vodnjikav, poseduje veću količinu kvalitetne suve materije, kiseliji je, a pojedini plodovi su i pomalo gorki. Mesnat je za razliku od neorganskog.
