Ugljeni hidrati predstavljaju pogonsko gorivo za rad organizma i kao takvi obezbeđuju opstanak ćelija i telesnih funkcija. Zato ih nemojte isključivati iz upotrebe. Samo budite oprezniji kada je reč o vrstama UH koje koristite, s obzirom da se preporučuje unos složenih ugljenih hidrata.
Za razliku od prostih, složeni ugljeni hidrati sporo se razležu, zbog čega postepeno raste nivo šećera u krvi, te vas dugo mogu držati sitim. Nalaze se u kvalitetnim namirnicama koje, osim njih, sadrže i druge važne nutrijente: vitamine, minerale, antioksidanse…
Pored navedenog obratite pažnju u koje doba dana unosite UH – preporučljivo konzumiranje namirnica sa UH je za doručak ili ručak. Povedite računa da za ručak i večeru ne kombinujete namirnice bogate ugljenim hidratima i proteinima. Jer, popularne kombinacije kao što su krompir i roštilj, špageti s prelivom od mesa, pilav i riba i sl. Nisu baš dobar izbor ni u koje doba dana, a naročito u poslepodnevnim satima.
Osim u testu, žitaricama, voću i skrobnom povrću, ugljenih hidrata ima i tamo gde im se ne nadate. Obradite pažnju na ovih pet naminirca čija je upotreba izražena u hrono ishrani – mladi sir, humus, ajvar, sok od paradajza, bundevino ulje.
Mladi sir – ugljeni hidrati iz mleka, uz dodatak skroba i zgušnjivača (kod industrijski obrađenog). Humus – glavni sastojak ovog ukusnog namaza prepun je skroba. Ajvar i sok od paradajza – paprika i paradajz su prepuni vlakana, a vlakna su složeni ugljeni hidrati. Bundevino ulje – seme je bogato kompleksnim ugljenim hidratima, pa ne ćudi što hladnoseđeno ulje od budneve važi za jedan od najboljih prirodnih nutrijenata.
