Davno je prošlo vreme belog hleba, viršli i paštete. Čime da hranite decu danas savetuje vas naša nutricionistkinja Dragana Filipović
Činjenica je da u većini školskih kantina širom Srbije užina za decu često podrazumeva sendviče s margarinom i drugim visokokaloričnim premazima ili lisnata punjena peciva, što nikako nije adekvatna ishrana za mališane. S druge strane, u mnogim evropskim državama situacija je potpuno drugačija, pa se tako u Francuskoj jelovnici u školama sastavljaju čak dva meseca
unapred. Oni se potom šalju na odobrenje stručnjaku za dečju ishranu, koji eventualno pravi manje izmene ukoliko smatra da jelovnik nije izbalansiran ili ima previše šećera. Tako, umesto da se deci posluži čokoladni kolač, na meniju ce biti voće. Svakog drugog dana, u francuskim školama se na tanjiru mora naći makar jedna organska namirnica, a jednom mesečno servira se potpuno organski ručak. Jedino piće koje se daje deci je voda.
Obrok koji će dete poželeti
Iako je slika u Srbiji, nažalost, daleko od ove u Francuskoj, to ne treba da nas obeshrabri. Naprotiv, trebalo bi da podstakne sve roditelje da povedu više računa o pripremi i serviranju obroka za decu. Neka vam kao inspiracija posluže prava mala umetnička dela koja stvara brižni tata Bo Kofron iz San Franciska. Svakog ponedeljka, on svoju ćerkicu obraduje posebno pripremljenim obrokom od zdravih namirnica, a ideju za ukrašavanje nalazi u njenim omiljenim crtanim likovima. Ove maštovite užine Bo pažljivo secka, boji i aranžira svake nedelje uveče, kako bi joj školski ponedeljak protekao u dobrom raspoloženju. Poput ovog maštovitog tate, namirnice seckajte u zanimljivim oblicima (smajli, srce…), spanać možete mešati sa npr. pireom od krompira, svežu šargarepu i jabuku izrendati a zatim ih posuti limunovim sokom i medom, kombinovati mleko i jogurt s voćem i sl. Decu ponekad uključite u sam proces pripreme obroka, kao i u kreiranje jelovnika i kupovinu namirnica. Bitno je voditi računa o tome da je trpeza raznovrsna, kvalitetna, lako svarljiva i koncipirana u smeru stvaranja pravilnih navika u ishrani. Dete bi trebalo svakodnevno da obeduje u isto vreme, a prema stvarnim potrebama i normalnom apetitu.
Šta za doručak
Prvi obrok bi trebalo da se sastoji od složenih ugljenih hidrata i proteina (mleka i
mlečnih proizvoda).
• Dva parčeta integralnog hleba namažite maslacem od lešnika (pečene lešnike, 1 kašičicu smeđeg šećera ili stevije, pola kašičice soli, jednu kašiku ulja od koštica grožđa usitnite u blenderu), te uz to servirajte šolju mleka. Ovo je odlična zamena (bez aditiva) za uobičajeni kakao krem.
• Ovsena kaša – ovsene pahuljice skuvajte u mleku, dodajte 1 kašiku suvog i
seckanog jezgrastog voća.
• Činija kačamaka od kukuruznog ili heljdinog brašna s mladim sirom. Integralni hleb, 1 meko kuvano jaje, ajvar
(po mogucstvu domaci, bez
konzervansa) i šolja jogurta.
• Omlet s ovsenim pahuljicama i povrćem. Poslužite ga detetu uz graham hleb i šolju kefira.
A šta za užinu
Budući da užine jačaju mentalne sposobnosti i koncentraciju deteta i da čine čak 20% ukupnog dnevnog energetskog unosa, veoma je važno da su nutritivno vredne.
• Integralna kifla i jogurt s probioticima + sveže voće (jabuka, mandarina, kruška, ili
neko drugo sezonsko voće).
• Pločica sa žitaricama, suvim i jezgrastim voćem + mleko.
• Mafin od integralnog brašna, jaja i voća (ili slana varijanta s povrcem i kuvanim pilećim mesom) i voćni sok.
• Integralni tost s mladim sirom i paradajzom i banana.
