Osim obilja radosti za decu, zima donosi i prehlade, kašalj, kijanje i upale grla. Međutim, sve ove tegobe mogu se sprečiti ako na vreme ojačate imunitet svog mališana. Predlažemo nekoliko dokazano efikasnih načina za to…
Hladni dani koji su pred nama nisu stvoreni samo za igre napolju već pogoduju i razvoju mnogih bolesti koje prete zdravlju mališana. Prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, najčešća oboljenja savremenog čoveka jesu akutne respiratorne infekcije, koje čine dve trećine svih infekcija. I dok odrastao čovek oboli tri do pet puta godišnje, deca obolevaju dvostruko češće, naročito ona koja deo dana provedu u kolektivima. Evo nekoliko korisnih saveta za jačanje odbrambenog sistema, kako bi vaša deca ostala zdrava i tokom jeseni i celu zimu provela u igri i druženju s drugarima.
SVAKODNEVNI BORAVAK NA SVEŽEM VAZDUHU
Svakodnevni boravak napolju podiže otpornost organizma i brani ga od prehlade. Ali, dete treba toplo i slojevito obući. Adekvatno odeveni, i po hladnom vremenu vaši mali anđeli mogu provesti neko vreme u igri ili šetnji, a vi možete biti bezbrižni, jer nema šanse da se prehlade.
VIŠE VOĆA I POVRĆA, A MANJE SLATKIŠA!
Deca vole da jedu velike količine slatkiša, a u njima su rafinisani šećeri koji smanjuju udeo ostalih hranljivih materija u svakodnevnim obrocima. Nakon što se najede slatkiša, dete, sasvim razumljivo, ne može da pojede zdrav obrok, te zbog toga ne unese veoma važne nutrijente, koji omogućavaju pravilan rad njegovog imunološkog sistema.
Takvoj ishrani treba što pre stati na put ukoliko želite da izbegnete kijanje i kašljucanje već pri prvom jačem vetru, kiši ili snegu. Zato je potrebno ograničiti konzumiranje slatkiša, gaziranih pića i konzervisane hrane. Ishrana tokom hladnog perioda godine mora biti bazirana na namirnicama koje su bogate mineralima i vitaminima, posebno vitaminom C, koji podiže otpornost organizma i najbolje štiti od prehlade i gripa, ali i mnogih drugih bolesti. Neka se na dečjem jelovniku nađe što više voća i povrća (narandži, jabuka, mandarina, kivija, limuna i grejpfruta, krompira, spanaća i brokolija).
