Održavanje pH ravnoteže u organizmu veoma je važno za dobro zdravlje. Naime, disbalans, odnosno preterana kiselost, može da bude uzrok brojnih oboljenja. Pošto se najčešćim uzrokom acidoze smatraju nezdrave životne navike i neadekvatna ishrana, brojni nutricionisti rešenje za ovaj problem vide u pH dijeti. Pažljivim planiranjem jelovnika i pravilnom kombinacijom namirnica moguće je uspostaviti kiselo-baznu ravnotežu u organizmu i sprečiti nastanak brojnih oboljenja.
Nešto više o teoriji
Acido-bazna vrednost (pH) određuje se skalom od 0 (najkiselija) do 14 (najbaznija). Idealna za ljudski organizam jeste blago bazna sredina, tačnije od 7,35 do 7,45. Ako pH telesnih tečnosti (krv, urin, pljuvačka) nije u ovom rasponu, telo posebnim mehanizmima pokušava da uspostavi ravnotežu. U trenutku kada više nije u stanju da se bori protiv disbalansa, dolazi do razvoja ozbiljnijih oboljenja.
PH dijeta podrazumeva podelu namirnica na hranu koja stvara baznu i na onu koja obezbeđuje kiselu sredinu u organizmu. Da bi se postigla pH ravnoteža, potrebno je unositi 80% baznih i 20% kiselih namirnica.
Simptomi i posledice acidoze
Ukoliko se simptomi poremećaja prepoznaju na vreme, moguće je prevenirati ozbiljnije zdravstvene tegobe. Neki od prvih znakova disbalansa u organizmu jesu akne, bolovi u mišićima i zglobovima, malaksalost, nervoza, opstipacija, jak miris urina, bele naslage na jeziku, otežano buđenje i ustajanje iz kreveta.
Ozbiljnije posledice jesu depresija, gubitak memorije i koncentracije, prekomerno znojenje, bakterijske infekcije, sinuzitis, gljivične infekcije (kandida, atletsko stopalo), cistitis, opadanje kose, dijareja, alergije, bolovi u kičmenom stubu, izražena potreba za slatkišima, gojenje i otežan gubitak kilograma.
Poremećaji koji mogu biti uzrokovani acidozom jesu oštećenje kardiovaskularnog sistema, povećana telesna težina, dijabetes, problemi sa bešikom i bubrezima, slabljenje imunološkog sistema, nakupljanje slobodnih radikala, prerano starenje, osteoporoza, zapaljenje zglobova i mišića, hronični umor, česte prehlade, multipla skleroza, karcinom…
Kako odrediti pH?
PH organizma moguće je odrediti u kućnim uslovima pomoću pH test trake.
Ujutro, odmah nakon buđenja, staviti malo pljuvačke na test-traku i sačekati minut da se traka preboji, pa rezultat uporediti sa pH šemom boja. Potom, izmeriti pH drugog jutanjeg urina.
Ovo testiranje potrebno je ponavljati svakodnevno tokom 10 dana. Odbaciti rezultate tri testa sa najvišom i tri sa najnižom kiselošću i izračunati prosek preostala četiri rezultata da bi se dobila okvirna pH vrednost organizma. Ukoliko je ona ispod 6,5-7, potrebno je da se u ishranu uvede više baznih namirnica, a ograničiti unos kiselih.
Neki stručnjaci smatraju da je najprecizniji test zapravo praćenje simptoma koji ukazuju na povećanje kiselosti.
Kako uspostaviti ravnotežu?
Da bi se uspostavila kiselo-bazna ravnoteža u organizmu, treba konzumirati što više svežeg, termički neobrađenog povrća i voća, a izbegavati upotrebu belog brašna, rafinisanog šećera, soli i mesnih prerađevina.
Važno je smanjiti unos mesa i jaja i piti dovoljno vode (20 minuta pre jela, a ne tokom i nekoliko sati nakon obroka). Izbegavati konzumiranje mesa, ribe i jaja sa hlebom, pirinčem i krompirom, pa ih jesti u kombinaciji sa velikom porcijom svežeg povrća začinjenog jabukovim sirćetom ili limunovim sokom. Umesto šećera koristiti med, piti biljne čajeve, izbegavati konzervanse, veštačke zaslađivače i što češće jesti proso i kinou umesto drugih žitarica i hleba, ograničiti unos pšenice i pšeničnih proizvoda.
Hranu žvakati što duže, jer se na ovaj način podstiče izlučivanje pljuvačke jer sadrži enzim ptijalin koji stvara baznu reakciju. Redukovati upotrebu kafe jer je izuzetno kisela, naročito u kombinaciji sa šećerom i mlekom. Alkohol i cigarete izbaciti iz upotrebe, jesti u miru i tišini te kontrolisati stres.
Napomena: Termičkom obradom smanjuje se pH vrednost namirnica, pa je poželjno da ishrana bude bazirana na 75% sirovih i 25% termički obrađenih namirnica.
Namirnice sa kiselim pH nisu nezdrave
Veliki broj namirnica sa kiselim pH veoma su zdrave i važne za pravilno funkcionisanje organizma, pa nije poželjno isključiti ih iz ishrane. Njihov negativan uticaj na acido-baznu ravnotežu može se neutralisati kombinovanjem sa većom količinom baznih namirnica.
Na primer, pšenica spada u izuzetno kisele namirnice, ali ako se jede u kombinaciji sa velikom porcijom sveže salate, pod uslovom da se pola sata pre tog obroka uzme kriška dinje koja je izuzetno bazna, kiselina će biti neutralisana.
Namirnice koje stvaraju baznu reakciju:
- Voće: papaja, limun, smokve, ananas, kruška, jabuka, kivi, trešnja, banana, grožđe, dunja, odnosno sve vrste plodova osim brusnice i borovnice
- Povrće: lubenica, dinja, alge, špargla, blitva, keleraba, šargarepa, spanać, celer, zelena salata, kupus, brokoli, tikvice, krompir (sa ljuskom), kelj, paprika, rotkva, paradajz, beli i crni luk, odnosno sve vrste svežeg povrća
- Žitarice: proso, kinoa
- Mahunarke: soja i proizvodi od soje, pasulj
- Jezgrasti plodovi: bademi, svež kokos, pečeni kesten
- Namirnice životinjskog porekla: žumance, sirovo kozje mleko
- Zaslađivač: med
- Napici: sveže ceđeni sokovi, biljni čajevi
- Začini: beli luk, vlašac, majoran, lovorov list, kari, morska so, bosiljak, ruzmarin, đumbir, jabukovo sirće, mlevena paprika…
Namirnice koje stvaraju kiselu reakciju:
- Žitarice: integralni pirinač, kukuruz, ječam, raž, heljda, pšenica, beli pirinač
- Mahunarke: azuki pasulj, leblebije, sočivo
- Jezgrasti plodovi: lešnici, pistaći, orasi, sušeni kokos
- Namirnice životinjskog porekla: sve vrste mesa i ribe, belance, jogurt, kiselo mleko, kravlje mleko, meki i tvrdi sirevi, cela jaja
- Zaslađivači: šećer (sve vrste), fruktoza, veštački zaslađivači
- Napici: industrijski i gazirani sokovi, kafa, pivo, alkohol, vino
- Začini: prerađena so, kečap, majonez, muskatni oraščić…
Autor: Life Content
