Paradajz pripada porodici solanacee, poreklom je iz Južne Amerike, a u Evropu su ga doneli Španci, i to kao ukrasnu biljku, smatrajući ga otrovnim zbog visokog sadržaja solanina, supstance za koju se u to vreme mislilo da je štetna za organizam.
Verovalo se da paradajz ima svojstva afrodizijaka, često su mu pripisivane i misteriozne moći, zbog čega je bio jedan od osnovnih sastojaka u magičnim napicima alhemičara. Danas se zna da je ovaj sočni plod prava riznica vitamina i minerala, a lekovitost duguje likopenu, materiji koja ima antikancerogena svojstva i snižava nivo holesterola u krvi. Veličina ploda paradajza varira u zavisnosti od vrste.
Među isceliteljskim svojstvima, koja moderna istraživanja pripisuju paradajzu, ističe se njegova sposobnost da zaštiti organizam od ćelijskih oštećenja i degeneracije tkiva koje uzrokuju pušenje, zagađen vazduh i lekovi. Zbog toga paradajz mora biti deo svakodnevne ishrane tokom cele godine, a naročito leti, kada je najbogatiji hranljivim sastojcima.
Redovnim unošenjem paradajza poboljšava se probava, sprečava pojava kardiovaskularnih bolesti i ateroskleroze, prečišćava krv i uklanjaju štetne naslage na zidovima krvnih sudova. Najbolje je da se konzumira kuvan, u vidu soka, sa malo maslinovog ulja: organizam će tako apsorbovati najveću količinu likopena.
Savet + Ukoliko želite da na terasi gajite ove zdrave plodove, odlučite se za čeri paradajz kojem nije potrebna nikakva potpora prilikom rasta – uzgajajte čeri paradajz!
Autor: Life Content
