Specijalista higijene u Institututu za javno zdravlje Srbije, magistar ishrane dr Jelena Gudelj Rakić apelovala je na građane da tokom praznika vode računa i ne upadnu u zamku prejedanja i preterivanja u piću, posebno na one koji poste i koji će, posle nekoliko nedelja, za Božić jesti mrsnu hranu.
“Iako se za Novu godinu, Badnje veče i Božić u velikim količinama spremaju različita jela, treba se pridržavati osnovnih pravila koja važe u svako doba godine i nastojati da ishrana bude redovna, umerena i raznovrsna“, rekla je dr Gudelj Rakić.
Ističući da jelovnik treba prilagoditi godišnjem dobu i pažljivo ga planirati, ona je kao način pripreme koji je posebno nepoželjan sa zdravstvenog aspekta navela prženje i pohovanje hrane.
Kad je u pitanju praznični ručak, dr Gudelj Rakić je objasnila da umerenost podrazumeva da pređelo možemo i da preskočimo, a da posle supe izaberemo jedno od glavnih jela koje nam se ponudi, na primer samo sarmu ili samo pečenje, ne zajedno i jedno i drugo.
“Pravila su ista i ukoliko je u pitanju posna ishrana“, rekla je ona i dodala da ni za praznični obrok ne treba sipati u tanjir i posne sarme, i prebranac, i prženu ili na neki drugi način pripremljenu ribu, ali se preporučuje obilje salate, dok kao dezert može da se uzme samo jedan kolač.
“Kod ljudi koji poste, prelazak sa posne na mrsnu ishranu ne treba da bude nagao, kao što bi i uvođenje u post trebalo da bude postepeno“, izjavila je dr Gudelj Rakić.
Ona je objasnila da to znači da na sam dan Božića, kad post prestaje, ne bi trebalo da posegnemo za velikom količinom mrsne hrane, “da ne budu tog prvog dana i jaja, i kajmak, i neko svinjsko ili jagnjeće pečenje, uz velike količine kolača ili alkoholnih pića“.
“Savetuje se da to bude za početak takozvani beli mrs koji podrazumeva neki mladi sir, jogurt, kefir, kiselo mleko i neko od nemasnih ili manje masnih mesa“, izjavila je naša sagovornica.
Umerena ishrana je, prema njenim rečima, način da izbegnemo neposredne zdravstvene tegobe, kao što su osećaj nadutosti, nadimanja ili bolovi u stomaku, ali i dugotrajne posledice koje mogu da budu različite, zavisno od našeg zdravstvenog stanja – od skoka krvnog pritiska do problema sa varenjem koje veliki unos hrane dodatno otežava.
Govoreći o navici da se uz praznični obrok više pije, dr Gudelj Rakić je preporučila da se zadržimo “na jednoj čašici aperitiva, ukoliko uopšte konzumiramo alkohol, i jednoj čaši alkoholnog pića”.
“Vrlo je važno naglasiti da dobro raspoloženje ne poboljšava čašica alkohola nego dobro društvo“, rekla je ona i podsetila da pre slavlja treba misliti na to kako da se bezbedno vratimo kući.
Izvor: Tanjug
Foto: Flickr
