Donedavno su se za ishranu presnim namirnicama interesovale isključivo osobe obolele od teških i neizlečivih bolesti. Međutim, danas se sve veći broj ljudi u svetu, a i kod nas, okreće upravo ovakvom jelovniku sa ciljem da sačuvaju zdravlje.
Holivudski trend, ali i porast broja obolelih od raka i autoimunih bolesti, sigurno su doprineli povećanom interesovanju za ovaj režim ishrane, koji se zasniva na konzumiranju voća, povrća, žitarica, klica, jezgrastih plodova, mahunarki, semenki, algi, suvog voća – u svežem, termički neobrađenom obliku.
Prednosti takvog menija su mnogobrojne, ali svaki organizam je drugačiji, pa ne mora da pogoduje svima. Ipak, nije zgoreg prihvatiti neke savete koje propagiraju zagovornici ishrane presnom hranom i tako održati optimalnu telesnu težinu i dobro zdravlje.
Ishrana sirovim namirnicama zasniva se na teoriji da se termičkom obradom na temperaturi iznad 50 stepeni Celzijusa uništavaju dragoceni enzimi, koji su neohodni za pravilno funkcionisanje organizma. Zato je najbolje hranu jesti u sirovom stanju ili kratko obrađenu, na što nižoj temperaturi.
Osim toga, zagovornici ovakve ishrane ističu i značaj održavanja acidobazne ravnoteže u organizmu. Naime, namirnice životinjskog porekla, kao i termički obrađena hrana, povećavaju kiselost krvi, a upravo je to jedan od razloga zašto se zdravlje narušava. Čovekova ishrana treba da bude bazirana na 80 odsto bazne i 20 odsto kisele hrane, čime se postiže odgovarajuća pH ravnoteža. U bazne namirnice spadaju sve vrste voća, osim brusnice i borovnice, sveže povrće, proso, kinoa, bademi, klice, žumance, čajevi, med, maslinovo ulje, suvo grožđe, biljni začini…
Konzumiranjem presne hrane čovek snabdeva svoj organizam hlorofilom, koji ima hemijsku strukturu sličnu crvenim krvnim zrncima i prenosilac je po život važnog elementa – kiseonika. Kuvanjem biljne hrane nastaje dramatičan gubitak dragocenog hlorofila. Dakle, namirnica koju jedemo može da nam pruži ili oduzme kiseonik.
Zeleni sok od žita jedan je od najboljih izvora hlorofila. Može se kupiti gotov, smrznut ili se pripremiti svež, ceđenjem pšenične trave. Napitak bogat hlorofilom dobija se i ceđenjem zelenog povrća, kao što su kelj, spanać, krastavac, klice, a njihov ukus može se oplemeniti dodatkom jabuke i đumbira. Sok treba popiti najkasnije 15 minuta nakon pripreme.
Štetnost kuvanja
Osim što se termičkom obradom uništavaju enzimi, kuvana hrana ostaje lišena i vitamina C koji je vrlo osetljiv na toplotu. Proteini s kuvanjem takođe gube veliki deo svoje vrednosti. Organizam je u stanju da ih kao takve svari samo u površinskom sloju, a ostalo biva izbačeno iz organizma kao otpadna materija.
Ipak, soja, koja je izuzetan biljni izvor proteina, ne može da se jede u sirovom stanju, te je potrebno ostaviti da isklija i tada predstavlja idealnu zamenu za belančevine životinjskog porekla. Kuvanjem se takođe gubi i velika količina minerala: gvožđe, kalcijum, jod i magnezijum jednostavno “isparavaju” iz lonca.
Najveći problem nastaje prilikom zagrevanja masti i ulja, koja su oštećena već prilikom industrijske obrade i na visokim temperaturama postaju kancerogena i podstiču razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Šta nam donosi presna ishrana?
Činjenica je da zdravlje i vitalnost u najvećoj meri zavise od toga šta jedemo. Prelaskom na ovakav način ishrane očekuju se revolucionarne promene zdravstvenog stanja, osećanja i izgleda: povećanje životne energije, bolje raspoloženje, bolja koncentracija, izoštravanje čula, smanjenje telesne težine i otklanjanje celulita, optimalan krvni pritisak, normalizacija nivoa holesterola u krvi, redovna stolica, čistija koža, izlečenje migrena, poboljšanje stanja kičme i zglobova i još mnogo toga, uključujući i manje posuđa za pranje, uštedu vremena, struje i novca.
Kako prihvatiti presnu hranu?
Većina nas ne može da zamisli nijedan obrok bez kuvanja, prženja i pečenja hrane, a kamoli da se to produži na nekoliko dana, nedelja, meseci… Šta treba učiniti da presna hrana deluje privlačnije i probudi apetit?
Marinirajte povrće Mariniranjem u hladnoceđenim uljima i začinima od lekovitog bilja može se značajno popraviti ukus presnog povrća, nakon što je “pokupilo” mirise vaših omiljenih začina.
Sokove od povrća mešajte sa voćem S obzirom na to da je mnogima teško zamisliti da piju sok od karfiola, spanaća ili brokolija, povrće se može zasladiti voćem, što će poboljšati ukus blagotvornog napitka.
Sušenje voća i povrća Ako krompir, jabuke, kruške ili banane, osušite na suncu ili u rerni na temperaturi ispod 45 stepeni, sačuvaćete većinu dragocenih sastojaka, a njihova hrskavost sigurno će podstaći apetit.
Klice pomešajte sa medom Ukoliko vam klijali proizvodi ne deluju privlačno, pomešajte ih sa medom i jezgrastim voćem – tako ćete dobiti ukusnu domaću bonžitu.
Povrće i salate začinite belim lukom Beli luk podstiče apetit, vrlo je ukusan i zdrav, te ga treba što češće konzumirati.
Posvetite se aranžiranju hrane Apetit će sigurno pobuditi lepo servirana hrana. Zato nemojte štedeti vreme, trud i ljubav u postavljanju stola.
Autor: Life Content
