Kada ste pod velikim stresom, da li ste primetili da jedete više? Zgrabite čips ili sladoled i ne puštate dok ne dovršite? Niste jedini. Stručnjaci kažu da veliki broj ljudi (samo u Velikoj Britaniji više od milion) ne ume da se zaustavi kada nešto počne da gricka ili jede.
Ovo stanje je toliko često da je sada u SAD-u zvanično klasifikovano kao novi tip poremećaja u ishrani – poremećaj prekomernog jedenja, a uskoro će najverovatnije tako biti zavedeno i u Velikoj Britaniji. Ljudi koji boluju od ovog poremećaja obično su gojazni i imaju faze kada preterano jedu, ali ne povraćaju nakon toga (što je karakteristično za bulimiju). Oboleli najčešće pate i od depresije i prejedaju se najčešće u tajnosti. Nezaustavljivom jedenju su skloni i veoma samokritični ljudi. Oboleli se najčešće okreću hrani kada su opterećeni nekim emocionalnim problemom i kada počnu da jedu, obično ne mogu da se zaustave, a mnogi ne mogu ni da se odupru samom porivu za hranom.
TO NIJE ISTO KAO KAD SMO HALAPLJIVI
Ljudi koji boluju od ovog poremećaja nakon prejedanja najčešće osećaju gađenje prema sebi. Kod halapljivosti se ovo osećanje ne javlja – jednostavno se uživa u jelu. Za obolele hrana predstavlja i utehu i neprijatelja. Konstantno jedenje donosi ovim ljudima olakšanje i zadovoljstvo, ali zato nakon „seanse“ mrze sebe zbog toga. Postoji razlog zbog kojeg se oni koji traže utehu u hrani okreću tom metodu – mast i šećer izazivaju oslobađanje endorfina i dopamina, hormona sreće. Kada se nivo ovih hormona ponovo smanji, javljaju se krivica i depresija.
ZAŠTO DIJETA NE POMAŽE?
Mnogi oboleli veruju da će im dijeta pomoći. Ali njihovi doktori često ne znaju o čemu se tačno radi. Kod ove bolesti prvo se mora ukloniti ili ublažiti stres, koji je glavni uzročnik. Ljudi koji imaju ovaj poremećaj ne vole hranu – oni su opsednuti njom, a tretman koji bi osobu u ovom stanju naveo da još više misli o hrani (brojeći kalorije i pazeći na svaki zalogaj) učinio bi više štete nego koristi. U poslednje vreme, sve veći broj studija dolazi do zaključka da je gojaznost u većini slučajeva posledica pokušaja da se kontroliše uznemirenost i nervoza. Oni koji su gojazni uglavnom su se ugojili zbog emotivnih problema.
LJUDI KOJI SE PREJEDAJU NISU UVEK GOJAZNI
Komplikacije nastaju i zbog toga što ljudi koji boluju od poremećaja u ishrani nemaju uvek iste simptome, niti se mogu podvesti pod istu kategoriju. Obično se javlja kod poremećaja prekomernog jedenja i bulimije; tj. kod ljudi koji nisu uspeli da istraju u držanju stroge dijete. Tačno je da ljudi s ovim poremećajem obično imaju problema s viškom kilograma, ali se dešava i da s vremena na vremena drastično smršaju, a onda opet počnu postepeno da se goje. Zbog toga mnogi ovu bolest smatraju i mentalnim oboljenjem, mada je to diskutabilno. I kod muškaraca i kod žena se javlja u istoj meri, mada ju je kod muškaraca teže ustanoviti, jer oni obično ne shvataju da imaju problem s prejedanjem, već misle da su samo malo dobili na kilaži.
Izvor: zena.blic.rs
