To je, dakle, ta… ne više proja, jer jezički i kulinarski čistunci zameraju na korišćenju ovog naziva za nešto što je obogaćeno još kojim sastojkom, već projanica ili projara. Kako god, svako rado poseže za komadima hleba od proje, koji više nisu samo čisto kukuruzno brašno, mast, voda i so. Ima bar malo sira ili jogurta, malo kajmaka ili semenki, malo pavlake ili kiselog mleka, malo seckane slanine ili neke fine salame, pršute ili dimljenog vrata… malo zelja, koprive ili blitve…
RECEPT ZA PROJU
Proja, ta mučenica od kukuruznog brašna, masti, vode i soli, koje je sve manje na našim trpezama, pravi se ovako:
Pola kilograma kukuruznog brašna sipati u vanglicu pa ga preliti vrelom osoljenom vodom kojoj je dodata i kašika masti. Smesa bi trebalo da bude ni previše žitka ni pretvrda – srednje gustine, odnosno malo gušća nego za palačinke. Izručiti je u što veću posudu, prethodno premazanu mašću, poravnati i staviti u rernu zagrejanu na 200 stepeni Celzijusa. Gotova je kada čačkalica ubodena u nju bude potpuno suva. Izvaditi iz rerne, prekriti čistom krpom da se malo prohladi pa seći u trouglove ili kvadrate iste veličine. Služiti uz jogurt, sir, ordever…
