Viljuškom umutiti dva do tri jajeta pa im dodati kašičicu soli, jedan prašak za pecivo, šoljicu i po zejtina ili maslinovog ulja ili rastopljene masti, tri šoljice mleka ili jogurta. Na kraju dodati 200 grama projnog brašna. Dovoljno je i samo to da proja(ra) bude fantastična. I nećete pogrešiti, dodate li bilo šta od napred nabrojanih sastojaka.
Peći u rerni prethodno zagrejanoj na 200 stepeni, najmanje 20 minuta. Treba da korica sasvim porumeni, a čačkalica da bude suva. Prilog za uz proju – po izboru. A može i bez priloga.
Može se peći u tepsiji ili đuveču, a može i u kalupu za mafine.
Jednom, davno, na velikoj svečanosti povodom otvaranja nekog tekstilnog pogona na jugu Srbije, posmatrala sam Japance, poslovne partnere te firme, kako začuđeno gledaju u proju i pihtije. Kada su im objasnili šta je šta, digli su ruke od, tada malo pristojnijih pevaljki nego sada, pa su navalili na srpsku hranu. Oval sa pihtijama i tanjir sa projom, ispred njih, najpre su ostali prazni.
A takođe iz iskustva tvrdim – nikada nećete pogrešiti ako gostima servirate proju. U bilo kom izdanju. Dobro, za onu izvornu, „čistu“, nisam baš sigurna, ali za sve ostale – garantujem.
Više zanimljivih tekstova i kvalitetnih recepata pročitajte na blogu Negoslave Stanojević, istaknutog novinara, blogera i autora knjige priča na zaplanjskom dijalektu “Jošte čekam taj reč da mi rekne”, koja je postigla zapažen uspeh i čitaoce bolje upoznala sa tradicijom i lepotama ovog dela jugoistočne Srbije.
A najbolji, po meni, je ovaj recept:
