Decenijama unazad mediteranska ishrana važi za jednu od najzdravijih na svetu. Čak su i neka istraživanja pokazala da narodi, koji se hrane iskljičivo ovakvim tipom hrane, duže i zdravije žive. Neki od saveta i običaja možemo da primenimo i mi, kod kuće, barem jednom nedeljno, bez obzira što je leto na izmaku i kraj je sezone.
Tipičan mediteranski obrok sastoji se najvećim delom od hleba, paste, palente (kačamaka), žitarica i krompira, a zatim voća i povrća, pasulja i drugih mahunarki, jezgrastog voća. Tu su, naravno, maslinovo ulje, pa mleko i sir u manjoj meri.
Samo nekoliko puta nedeljno se jede riba i piletina, a crveno meso samo nekoliko puta mesečno.
Osnovne karakteristike mediteranske ishrane jesu manja upotreba mesa i mesnih prerađevina, manja upotreba mleka i mlečnih proizvoda, obilato korišćenje mahunarki, žitarica, povrća i voća, velika količina nezasićenih masti (pre svega nerafinisanog maslinovog ulja) i umereno korišćenje vina.
Medicinski časopis “New England medical Journal” objavio je istraživanje obavljeno na uzorku od 22000 Grka, koji su primenjivali principe mediteranske ishrane. Istraživači su dobili rezultate koji su pokazali da Grci žive duže od ostalih.
Veći deo hrane čine sveže sezonske namirnice koje se ne obrađuju. Metode pripremanja imaju tendenciju da budu jednostavne, a namirnice se retko prže u dubokom ulju.
Samo male količine zasićenih masti, natrijuma, slatkiša i mesa predstavljaju deo ovakvog načina ishrane. Mediteranski način života uključuje umerene količine hrane i pića, uz ležerno obedovanje, kao i redovnu fizičku aktivnost, koja je važan deo jednačine. Takođe su važne zdrave navike: redovno spavanje, popodnevni odmor i više manjih obroka u toku dana.
Autor: Life Content
Izvor: Zdravahrana, Krstarica
Foto: Wikipedia
