Snežana Mišković Viktorija jedna od najpoznatijih srpskih rok – pevačica muzičku karijeru započela je u grupi Aska. Najuspešnija je bila dok je vodila sastav pod imenom Viktorija. Njeni albumi ušli su u rok legendu ovih prostora a među njima najpoznatiji su: “Spavaćeš sam”, “Ja verujem”, “Ja znam da je tebi krivo”, “Kad gužva prođe”. Učestvovala je sa svojom muzikom u filmu “Senke uspomena” gde je otpevala jednu numeru. Tri puta je proglašavana za pevačicu godine. Majka je ima ćerku Taru.
Porazgovarali smo sa ovom muzičkom veličinom o svemu pomalo, a najviše o njenim kulinarskim majstorijama. Učestvovala je u popularnom rijalitiju “Farma” i “Prvi kuvar Srbije” te je više nego zahvalan sagovornik na ovu temu…
Šta za vas predstavlja kuvanje: obavezu ili uživanje?
“Meni je kuvanje draže od pevanja. Znam da to čudno zvuči ali je tako. Zaista uživam kada sam u kuhinji. Sada mi je žao što se nisam time više bavila u životu. Ono što nikako da naučim jeste da se i tu moraju poštovati neka pravila. A ja nekako kao i sve ostalo što radim u životu volim kada je po mome. Stalno nešto menjam, a to u receptima nije uvek dobro i ne donosi uvek željeni rezultat. Više sam kuvala ranije dok mi je dete baš bilo malo, sada je moja Tara već u pubertetu i voli da jede ono što i sva deca njenog uzrasta, brzu hranu itd. Međutim ja se i dalje trudim da je kod nas na stolu šaren tanjir sa puno povrća i puno boja. Supe, bareno povrće, salate. Toplo preporučujem svima moj začin. Svo bareno povrće zalivam sa kiselim mlekom, ali pokušajte da nađete u prodavnici ono baš gusto i pomešate ga sa malo majoneza i zalijete jelo umesto zaprške. Odlično je probajte.”
Snežana je provela detinjstvo na Kosovu i Metohiji. Upitali smo je koji su to ukusi i jela koja u njoj bude sećanje na taj period njenog života i mladosti.
“Znate kako, mesilo se tada dosta, uostalom kao i danas po celoj Srbiji. Obožavala sam vruć hleb, to mi je onako nešto prvo na šta sam sada pomislila. Ali nisam veliki ljubitelj pita, štrudli i ostalog testa. Samo sam hleb volela. Pileći paprikaš, je moja baka umela najbolje da spremi. Ja sam to zvala pileća čorba. Mnogo sam to volela da jedem. Ima jedno jelo koje je poreklom sa Kosova i Metohije (barem mislim da jeste) Mantije se zove, opisala bih ga kao mali burek. Kada idem negde na slavu u goste ja im to spremim i ponesem, reakcije su uvek pozitivne. Jelo je potpuno egzotika, jer malo ljudi zna za njega a vrlo je jednostavno. U pitanju je domaće lisnato testo filovano mlevenim mesom oblikovano u kuglice. Jednostavno za pripremu: Brašno, mlaku vodu i so zamesite u glatko testo, u obliku lopte. Kad testo nadodje, razmesite ga i tu masu podelite na dve ili tri loptice, zavisi koliko želite napraviti jufki. Pustite da testo odstoji pola sata. U međuvremenu napravite smesu za punjenje: dobro pomešamo mleveno meso, sitno iseckani crni luk, so i biber. U smesu dodate po želji malo masnoće, pa je još jednom dobro izmesite ili promešate. Razvučete jednu jufku, preko celog stola da bude tanka. Po ivicama poređate meso, pa ga fino urolate. Urolanu jufku isečete na komade, tj. mantije. Veličina svake mantije trebala bi biti oko 3 cm.
Pečenje: Mantije poređamo u podmazan pleh ili tepsiju. Malo ih pomastimo i pečemo u dobro zagrejanoj rerni (200+ stepeni), dok ne porumene. Kada porumene, smanjite temperaturu i pečete mantije dok ne postanu hrskave. Pečene mantije izvadimo iz šporeta i prelijemo mešavinom jogurta i kisele povlake u koju ste prethodno useckali 5-6 čenova belog luka. Prelivene mantije vratimo u šporet dok ne upiju preliv, otprilike 5-10 min.”
Koje vam je omiljeno jelo, kuhinja?
“Sve volim da jedem, nema nekog jela koje bih sad navela kao eto ne volim. Mesojed sam, kada mi se jedu ćevapi odem i poručim ili nešto sa roštilja. Ima tu kod mene u blizini Leskovački roštilj preko puta Krsmanca, tamo često odlazim. Pored tih da kažem domaćih specijaliteta volim i plodove mora. Često spremam i jedem školjke, ribu, losos mnogo volim. Što se tiče slatkiša, tu se nisam disciplinovala, tako da mi se i sad desi da uveče kasno posegnem za čokoladom ili nekom lepom tortom, kolačem. Šta ću ne mogu da odolim, ne znam da li je to zbog godina ili hormona. Moram da napomenem da se u mojoj kući još uvek pravi i jede zimnica. Moja majka to priprema svake godine i uvek nam pošalje. Domaći pinđur ma nema ništa lepše od toga”. Nisam ljubitelj izlazaka i retko posećujem restorane, ali ima jedan gde volim da odvedem svoje goste, zove se Kafana, Kafana. Na meniju imaju najlepše pohovane svinjske nogice. To je nešto zaista izvrsno, ako budete u prilici obavezno probajte, pravi je delikates. Za mene tamo je uvek savršena muzika i klopa.”
Omiljena inostrana jela, kuhinja?
“Imala sam priliku često da putujem zbog prirode mog posla. Izdvojila bih jelo kus-kus koje sam probala u jednom restoranu u Parizu i oduševila sam se zaista. Volim kad je hrana bogato začinjena. Čak mi se čini da bi mi Marokanska kuhinja najviše prijala jer su oni poznati kao ljubitelji začina. I indijci naravno. Njihova jela su prebogata ukusima i aromom. Obožavam začine, cimet stavljam i u slana jela. Sem začina sa kojima eksperimentišem, sa hranom nisam tako slobodna. Bojim se eksperimentisanja u kafani, posebno ako se hrana služi živa ili sveža, tipa tatar biftek ili suši, to nikada ne poručujem. Mada sam jednom prilikom na jednoj žurci napravila tatar biftek za trideset ljudi i sve se pojelo, ali to je opet bila kućna varijanta”.
Poruka za čitaoce našeg portala?
“Čuvajte zdravlje i ugađajte sebi, tako ja činim i zadovoljna sam.”
Tekst: Dejan Ajduković, Life Content
Foto: Facebook, Promo
