Rizik od srčanih oboljenja možete da smanjite sa 25 grama sojinih belančevina dnevno, a to je jedna sojina šnicla od 60 grama.
Zrno soje je najbogatiji biljni izvor belančevina, a hranljivu vrednost ove mahunarke odavno je potvrdila Američka uprava za hranu i lekove (FDA). Prema tom izvoru, dnevni unos od 25 grama sojinih belančevina može da smanji rizik od srčanih oboljenja.
Blagotvornu ulogu po zdravlje srca priznalo je i Američko udruženje za srce.
Istraživanja su pokazala da soja sadrži 10 puta više antioksidanata od vina, koje je u malim količinama takođe zdravo za srce. Upotreba soje u ishrani preporučuje se ukoliko je srce oštećeno usled dijabetesa, viška kilograma ili pušenja.
Povišeni holesterol je poguban za krvne sudove jer se taloži na njihovim zidovima. Tako se smanjuje prečnik arterija i ugrožava normalan protok krvi, a posledica toga su brojni vaskularni problemi koji najčešće dovode do infarkta srca ili šloga. Nutricionisti i lekari se slažu da je važno pokušati da se problem reši promenom režima ishrane u trajanju od tri do šest meseci. Uglavnom je toliko vremena dovoljno da se nivo holesterola spusti za 10–15 odsto bez primene lekova, objašnjava nutricionistkinja Jasna Anđelković.
SOJA RAZLAŽE HOLESTEROL
Osim što pomaže snižavanju holesterola, soja sadrži veoma nizak nivo zasićenih masti i odličan je izvor proteina. Prema novijim zdravstvenim preporukama, poželjno je smanjiti unos proteina životinjskog porekla. Neka istraživanja čak ukazuju da je arterioskleroza posledica ishrane bazirane na životinjskim proteinima pre nego na masti, pa je soja dobra zamena kao izvor biljnih proteina.
Soja obiluje lecitinom, prirodnom masnom materijom koja razlaže holesterol u telu i pomaže njegovom izbacivanju. Utvrđeno je da se jači učinak dejstva lecitina postiže korišćenjem granula. Za dnevno potrebnu količinu lecitina uobičajenu količinu jutarnjeg muslija od ovsenih pahuljica pospite kašičicom granula.
Takođe je dobro da zamenite so soja-sosom. Novija saznanja kažu da sos od soje sadrži materije koje razređuju krv i sprečavaju nastajanje ugrušaka, odnosno tromba.
DODAJTE KUPUS, PŠENICU
– Imajte na umu da su gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost i stres glavni razlozi zbog kojih krvni sudovi i srce stare brže. Zato se i lekari i nutricionisti slažu da je prvi i najvažniji korak za podmlađivanje onaj koji načinite kada ustanete iz fotelje i odete u šetnju. Jer, i najzdravija ishrana neće imati efekta ako nekom aktivnošću ne ubrzate ritam disanja. Jedino tako će vaš srčani mišić vremenom ojačati, a krvni sudovi postaće elastičniji – kaže Jasna.
Ona podseća da u zdravoj ishrani nema isključivosti, pa se za zdravo srce, osim proizvoda od soje bogatih lecitinom, preporučuju namirnice bogate folnom kiselinom (svež kupus, banane, paradajz, tunjevina) i selenom (pšenica, neprerađeni pirinač, ovas).
