Najbolji način da pauziramo dan, da se resetujemo kako bismo obezbedili efikasnije delovanje u nastavku, jeste da sebi priuštimo užitak. Taj svojevrsni ugođaj koji će nas umiriti, oraspoložiti i učiniti da se vratimo na pravi kolosek predstavlja najjednostavnije rešenje u borbi protiv prezasićenosti sadržajima koje nosi prosečan dan. Naša fizička i psihička snaga jesu potrošni resursi koje je neophodno obnavljati. U smislu prevencije ili leka protiv iscrpljenosti saveznik nam je stara dobra kafa – kao delotvorna biljka i kao ritual.
Kafa za praktične: zbog zdravlja
Koju god vrstu kafe da preferirate, tzv. tursku, instant ili danas možda najzastupljeniju kafu iz espresso aparata, iskoristite njenu dostupnost i sveprisutnost i, osim u karakterističnom mirisu i ukusu, uživajte u zdravstvenim blagodetima ove biljke. Kofein razbuđuje organizam, povećava brzinu i intenzitet disanja čime mišići postaju opskrbljeni većom količinom kiseonika, a osećaj umora biva smanjen. Deluje stimulativno na mozak, poboljšava koncentraciju i kognitivne sposobnosti konzumenata olakšavajući im učenje, rad i komunikaciju. Kafa pozitivno deluje na ukupnu izdržljivost čovekovog organizma i podiže raspoloženje, ujedno umanjujući sklonost ka depresiji, naročito kod žena. Takođe, žene koje piju više od dve šoljice kafe dnevno imaju manji rizik od razvoja raka endometrijuma. Pozitivan učinak vidi se i kroz sprečavanje Parkinsonove bolesti, dijabetesa tipa 2, ciroze jetre i raka prostate. Možda najbolji pokazatelj moći aromatičnog napitka jesu rezultati istraživanja koji pokazuju da šolja kafe sadrži više antioksidanata nego čaša sveže ceđenog soka.
Kafa za romantične: zbog rituala
Tokom vremena rituali ispijanja kafe jesu se menjali, ali važno je naglasiti da su uvek postojali. Razlikuju se u zavisnosti od sredine. Ritual ispijanja kafe je neka vrsta kulturološkog fenomena koji podrazumeva niz pravila na osnovu kojih se mogu izvoditi studije o nacijama. Na primer, na severu i zapadu kafa se pije na brzinu. Italijani kafu iz espresso aparata piju često i iz tri gutljaja. Nepristojno je predugo se zadržavati za šan
kom i zauzimati mesto drugim užurbanim sugrađanima. Stanovnici skandinavskih zemalja generalno važe za najveće konzumente kafe na svetu, a prednjače Finci koji pojedinačno za godinu dana u proseku popiju više od 1500 šoljica kafe. S druge strane, na istoku i jugu kafa se pije dugo, gustira se. U zemlji iz koje potiče kafa, Etiopiji, tradicionalna ceremonija obuhvata prženje, mlevenje, kuvanje i zatim nekoliko sati dugo ispijanje ukusnog napitka. Kafa se peče i u Bosni. Nekoliko kašikica ručno mlevene kafe zagreje se u džezvi, prelije vrelom vodom, ponovo zakuva, skloni sa vatre i zatim ostavi da miruje. Gostoprimljivi domaćini će vas ponuditi „dočekušom“, „razgovorušom“ i na kraju „sikterušom“, koja označava da posetu treba privoditi kraju. Brazilci, najveći proizvođači kafe, piju je tokom čitavog dana, ali gotovo da ne poznaju njen gorak ukus, jer uvek dodaju šećer.
Kafa espreso
Napitak za razbuđivanje pije se, dakle, širom planete na različite načine. To, međutim, svakako ne znači da je zabranjeno osmisliti sopstveni, sasvim lični, iz nacionalnog konteksta izmešteni mikro svet u koji putujemo samo da bismo uživali u šoljici omiljene kafe. Štaviše, poželjno je. Rituali nas opuštaju i oslobađaju od stresa. U modernom dobu najčešće pijemo espresso kafu, a džezve i kuvala zamenjeni su espresso aparatima kako na poslu, tako i kod kuće. Umesto mlevene crne kafe u ukrasne teglice smeštamo espresso kapsule koje će se lako pretvoriti u vreli mirisni napitak. Možda najveći iskorak u ritualnom ispijanju kafe predstavlja navika da je pijemo usput kao „kafu za poneti“. Danas imamo tu mogućnost da omiljeni napitak uvek imamo uz sebe i da u bilo kojoj situaciji posegnemo za okrepljujućim gutljajem. Ipak, možda je prva jutarnja kafa najvažniji dnevni ritual. Magija prve jutarnje kafe budi naša usnula čula i podupire druge male navike – čitanje dnevne štampe, omiljenih blogova, pravljenje planova, bilo da smo u pidžami zavaljeni u omiljenu fotelju ili smo upravo pristigli za radni sto.
Jaka, crna, mirisna kafa čini da dan započnemo pogledom kroz ružičaste naočare. Iako će do poslepodneva na njih verovatno napadati prašina, običan poziv na kafu može je „oduvati“. Poslepodnevna kafa najčešće je predlog za druženje i doprinosi socijalizaciji. Učesnici na okupljanju uglavnom su razgovorljivi, prepričavaju doživljaje, premeću političke teme, bezazleno ogovaraju. Jednostavno, uz omiljeni napitak dele život.
Izvor: Kuhinjica.rs
