U Moskvi nema ozbiljnijeg gastronomskog vodiča koji ne preporučuje bar jedan srpski restoran. Ljudi iz Srbije, ali i iz bivše Jugoslavije, dolaze jer im nedostaje domaća hrana, a Rusi, koji ponegde čine i većinu gostiju, zato što im se dopadaju roštilj, rakija i atmosfera.
Srpska gibanica, srpska pljeskavica, srpska rakija. Srpski konobari, srpski kuvari – jelovnik na ruskom. Restorani srpske kuhinje u Moskvi po pravilu su mesta u kojima se gost oseća kao da je negde u Srbiji. Najstariji takav restoran “Beoturs-M” otvoren je 1975. godine i nekada je služio hranu predstavništvima jugoslovenskih preduzeća.
“Ovo je bio jedan ekspres restoran, a sada je restoran otvorenog tipa. Sada puno dolaze i stranci, odnosno Rusi i Jugosloveni, Makedonci, Srbi, Slovenci Hrvati. Trenutno najviše ima ruskih gostiju”, kaže za B92 Cvetko Jovanović Cane, konobar “Beoturs-M”.
Srpska pivnica “Optimist” je jedan od najmlađih srpskih restorana u Moskvi, ali je sastav gostiju sličan. Vlasnik restorana Radomir Krajinović tvrdi da 90 odsto gostiju restorana čine Rusi koji su bili u Crnoj Gori, Hrvatskoj ili Srbiji i poznaju našu kuhinju. “Znaju šta je to ćevap, pljeskavica, rakija, naša vina, tako da nismo imali nekog velikog problema prilikom objašnjavanja. Dolaze i naši ljudi iz Srbije, dolaze i Hrvati i Slovenci i muslimani iz Bosne tako da je ovde ona bivša Jugoslavija u malom“, objašnjava Krajinović. Svi gosti i u jedan i u drugi restoran dolaze zbog specijaliteta od mesa i srpske rakije. “Rusi nisu mnogo zahtevni, ali hoće pažnju i kvalitet što je na prvom mestu“, navodi Gradimir Bojović, konobar “Optimista”. “Kad im mi preporučimo da je to naša srpska šljivovica oni probaju i shvate da je to pravi proizvod, pa onda preporuče to i svojim prijateljima“. Ipak, posao u srpskom restoranu u tuđini je veoma specifičan. “U našoj profesiji ne postoji mnogo razlike između Beograda i Moskve, jedino je razlika u namirnicama. Pa kod nas je malo kvalitetnija roba. Ovo je veliko tržište i oni ne postižu da sve snabdeju tom kvalitetnijom robom“, objašnjava Aleksandar Andrić, šef kuvar “Beoturs-M”.
Bojović, konobar “Optimista”, otkriva da u Moskvi postoji nekoliko firmi koje se ozbiljno bave uvozom srpskih pića, dok je snadbevanje hrane malo teže. “Kada je ima onda kupimo veću količinu pršute, sira tako da uspevamo to da izdržimo”, navodi on. Radno vreme u restoranima je dugo – do poslednjeg gosta. Ali nije slobodno vreme ono što najviše nedostaje. “Znate sami šta čoveku nedostaje kada je u tuđini. Rodbina. Porodica”, navodi konobar Jovanović. A domovina i porodica više su od 2.000 kilometara daleko.
Izvor: B92
