Lekovite karakteristike ricinusovog ulja su mahom dobro poznata stvar ali je manje poznata činjenica da su oblozi od ricinusovog ulja možda najveća blagodet koju nam može pružiti ova biljka.
Ipak, krećemo priču od početka. Ricinusovo ulje dobija se od semena biljke ricinus communis, koja je svoje korene prvobitno pustila u Indiji. Razvitkom arheologije ustanovljeno je da se njeno ulje učestalo upotrebljavalo u okviru tradicionalne indijske medicine, zatim u Kini, Egiptu, Grčkoj… Ova biljka voli tropsku klimu ali se sasvim dobro oseća i na Mediteranu gde je danas široko rasprostranjena.
Mnogi su čuli za to da se ricinus svrstava u veoma otrovne biljke i ovaj podatak je i te kako tačan. Zrna ricinusa sadrže snažan glukoproteinski otrov ricin, koji je smrtonosan čak i kada se udiše. Sada se postavlja pitanje: “Šta je tu lekovito?”. Sirovi plodovi svakako ne. Lekovito je ricinusovo ulje nastalo iz plodova biljke, jer se procesom prerade otklanja otrov pa je u potpunosti bezbedno za svaku vrstu upotrebe, što podrazumeva kako spoljašnju tako i oralnu. Reč “bezbedno” kod oralne upotrebe, odnosi se naravno na preporučene doze, kao i kod mnogih drugih prirodnih lekova.
Za jedinstvena lekovita svojstva ricinusovog ulja odgovorna je ricinolna kiselina. Ona ima blago nadražujuće dejstvo na kožu. Kao oblog prodire i kroz kožu, pa na taj način može pomoći u lečenju unutrašnjih organa. Podstiče cirkulaciju i imuni sistem. Naučna studija objavljena u časopisu Journal of Medicine Naturopathic još 1997. godine pokazala je da svakodnevna primena obloga od ricinusovog ulja može povećati proizvodnju T-limfocita koji su nosioci ćelijskog imuniteta, dakle važna karika imunog sistema. Osim toga, ricinolna kiselina deluje protiv parazita, gljivica, bakterija i virusa.
Oblozi od ricinusovog ulja ublažavaju upale, podstiču izlučivanje toksičnih materija, ubrzavaju zarastanje tkiva. Primenjuju se za čišćenje jetre, lečenje žučne kese, mioma i cista na jajnicima. Zatim, za ublažavanje glavobolje, menstrualnih bolova, smirivanje otečenih limfnih čvorova. Primenjuju se jednostavno tako što se uljem natopi vata, gaza ili pamučna tkanina, pa prisloni na stomak u predelu problematičnog organa. Preko obloga stavi se parče nepropustivog materijala a cela površina se dobro utopli. Upotrebljeni oblog nije potrebno bacati već ga naredni put samo osvežiti novom količinom ulja. Nakon nekog vremena oblog će biti dovoljno zasićen da po nekoliko dana neće biti potrebno dodavanje nove količine ulja.
Sada da spomenemo i ona poznatija lekovita svojstva ricinusovog ulja. Ono je odlično laksativno sredstvo (za lečenje zatvora pije se u večernjim satima od pola do jedne kafene kašike, ali najduže 7 dana).
Korisno je za porodilje jer masaža grudi ricinusovim uljem podstiče stvaranje mleka.
Masaža ricinusovim uljem ublažava simptome reumatizma, artritisa i gihta, kao i osećaj umora, psihičke iscrpljenosti, melanholije i depresije.
Daje odlične rezultate u kozmetici. Izuzetno je korisno kao sredstvo za usporavanje starenja kože i nastanka bora jer podstiče proizvodnju kolagena i elastina. Pored toga, hidrira i čisti kožu.
Podstiče rast kose, trepavica i noktiju, a redovnom upotrebom otklanja perut.
Ricinusovo ulje otklanja i bradavice ako se najviše dva puta dnevno dobro utrljaju sa svega nekoliko kapi ulja. Proces se ponavlja dok se bradavica ne sasuši i otpadne.
Napomena: Ricinusovo ulje ne trebaju piti trudnice, osobe koje imaju upalu bubrega, bolove u želucu ili bilo kakvu crevnu infekciju.
Izvor: kodren.com
