Instant efekti: Ne mogu da se setim kada sam tačno prvi put pokušala da smršam, a čini mi se da je to bilo u ranom adolescentskom periodu.
Naravno, nije to bilo ništa drastično, ali sam tada primetila da mi se kilaža menja. Međutim, tada još nije bilo razloga ni za kakvo mršavljenje, niti tretmane.
Kasnije sam držala razne dijete, ali efekti su bili instant tj. vremenski ograničeni. Nekad su trajali i po godinu dana, ali ipak su bili privremeni. Pre ili kasnije, morate shvatiti da rezultati neće moći da se održe ukoliko taj režim ishrane ne postane vaš način života.
Treba imati u vidu da se sve dijete baziraju na odricanju, koje se ne tiče samo fizičkog dela, već stvara i psihički pritisak, kakav uvek prate negacije – ne smeš, nemoj… Ograničenja se, dalje, usmeravaju na količinu hrane.
Prihvatanje svega toga istovremeno – stvar je mentalne odluke. Neki nutricionisti zastupaju teoriju da je dijeta mučenje organizma, bez ikakvog efekata. Suština je u tome da regulisana ishrana postane naš način života.
2×10: Dva puta mi se desilo da za mesec dana skinem desetak kilograma. Jednom sam to uspela zahvaljujući Atkinsonovoj dijeti, a drugi put pomoću mezoterapije.
Kad govorimo o mezoterapiji, treba imati u vidu da se njome ne gube samo kilogrami, već i centimetri u obimu (i to na kritičnim mestima), što se običnom dijetom ne može postići.
Iz faze u fazu: Veliki sam hedonista, a hedonizam i brojanje kalorija ne idu zajedno. Postoje periodi kad veoma vodim računa o ishrani, i oni drugi, kad se prepuštam uživanju u hrani.
Kada će prestati jedan, a početi drugi ne zavisi od nekog konkretnog razloga. Jednostavno, odlučim da ću se u sledećem periodu ponašati ovako ili onako.
Sada sam u fazi opuštenosti, a u trenutku kad promenim kurs – zahvaljujući mom ”soldatskom softveru” – ništa me sa njega neće pomeriti. Najteže mi pada odricanje od slatkiša, jer šećer stvara zavisnost. Kad striktno ograničim unos šećera, sledi pravo kriziranje.
