Špagete, školjke, makarone, grkljančići i gomila drugih naziva za jedno od najomiljenijih jela na svetu. Testenina ili pasta, zajednički su nazivi za sve one recepte koji nam, prvenstveno, stižu iz Italije. Brzina pripreme, jednostavnost i kombinacija svih namirnicama koje vam padnu na pamet, dovela je testeninu na menije svih restorana na svetu, ali i u našu kuhinju.
Teško je utvrditi tačno poreklo testenine. Najčešća je ona da ju je Marko Polo doneo u Italiju iz Kine 1925. godine. Međutim, Arapi su takođe zaslužni za popularnost testenine u Italiji. Ovakva hrana je bila idealna za duga putovanja brodom, jer se nije kvarila. U to vreme, testenina se jela bez ičega. Za testeninu, kakvu danas poznajemo, zaslužan je naravno dolazak paradajza, koji su Španci doneli u 16. veku.
Ono što nas sve zanima jeste kako se pravilno kuva testenina. Za nju je potrebno samo malo soli koja se stavi u vodu. Testenina se kuva “al dente”, kako bi rekli Italijani, što znači da ne sme da bude prekuvana. Služi se topla, osim kada od testenine pravite hladnu salatu. Zašto nam se testenina zalepi? Taj problem nije u kuvanju, već u pšenici od koje se testenina pravi. Italijanska se nikad neće zalepiti, jer se pravi isključivo od pšenice durum.
Testenina je posebno značajna u kulinarstvu jer je od nje moguće napraviti bezbroj različitih jela. Od one osnovne sa sosom od paradajza i sirom, do onih sa povrćem, mesom, morskim plodovima, ali i slatke varijante. Sigurno svaka domaćica ima svoj recept za testeninu, u koji svaki put možete dodati novu namirnicu.
Večita dilema oko testenine jeste da li goji. Svako testo goji, to je činjenica, ali bitna je razlika u tome sa čim je spremate. Ukoliko napravite letnju testeninu za ručak, sa dosta povrća i začina, poješćete sasvim dovoljno kalorija. Ali, ako češće volite one sa sirom i suvim mesom, pa još zapečene u rerni, znajte da je u pitanju “kalorijska bomba”. Osim toga, testenina se skoro u celom svetu jede bez hleba, jer ste već uneli dovoljno brašna.
Autor: Life Content
Foto: Flickr
