Pirinač predstavlja ključnu namirnicu u mnogim kulturama zato što se odlično slaže sa velikim brojem različitih kuhinja – i relativno je jeftin. Međutim, kao i brojne druge namirnice bogate skrobom, ima jednu veliku manu – nije preterano zdrav za nas. Međutim, to bi uskoro moglo da se promeni.
Konzumiranje belog pirinča povezano je sa povećanim rizikom za dobijanje dijabetesa. Šoljica kuvanog pirinča sadrži 200 kalorija, od kojih većina dolazi u obliku skroba, koji se pretvara u šećer, i vrlo često u salo.
Međutim, šta ako bi postojao način da se pirinač malo izmeni kako bi bio znatno zdraviji?
Student Univerziteta za hemijske nauke iz Šri Lanke i njegov mentor osmislili su nov način kuvanja pirinča koji bi mogao da smanji broj kalorija za 50 odsto, pa čak i ponudi neke zdrastvene prednosti.
Ovaj novi metod je u suštini prosta manipulacija hemijske strukture pirinča i u praksi uključuje svega nekoliko prostih poteza.
„Pirinač smo kuvali kao i obično, ali smo u trenutku kada je voda počela da vri, pre pirinča dodali kokosovo ulje – oko 3 odsto težine koju ima pirinač koji kuvamo. Kada je sve bilo spremno ostavili smo pirinač u frižideru na 12 časova“, izjavio je Sudair Džejms koji je predstavio rezultate istraživanja.
Međutim, kako bismo razumeli u čemu je razlika, potrebno je da znamo neke osnove hemije.
Nije sav skrob jednak. Pojedini, poznat kao lako svarljivi skrob, se vrlo brzo vari i brzo pretvara u glukozu, i potom u glikogen. Višak glikogena negativno utiče na našu liniju ukoliko na potrošimo dovoljno energije koja će ga sagoreti.
Druge vrste skroba, koje se nazivaju sporo svarljivim skrobom, vare se znatno sporije, ne pretvaraju se u glikogen zato što telo ne može da ih vari i sadrže znatno manje kalorija.
U poslednje vreme pojavilo se sve više naučnih dokaza koji pokazuju da je moguće promeniti vrste skroba u hrani promenom načina na koji se one spremaju. Postoje vidljive promene kada se ista hrana sprema na različite načine.
Primera radi, krompir gubi dobru vrstu skroba koja se pretvara u nezdravu kada ga kuvamo ili gnječimo. Proces grejanja i hlađenja određenog povrća, poput graška, takođe može da promeni skrob.
Pa tako i prženi pirinač kao i onaj spremljen za pilav, ima veću količinu otpornog skroba u poređenju sa onim koji se kuva isprema na pari, ma koliko se to možda činilo čudnim.
„Ako smanjite količinu lako varljivog skroba u pirinču barenom na pari, možete da smanjite i broj kalorija. Dodavanjem kokosovog ulja i hlađenjem pirinča čim je gotov uspeli smo da drastično promenimo njegov sastav – na bolje. Hlađenje doprinosi promeni, i na kraju imamo zdraviji obork, čak i kada ga ponovo ugrejete“, tvrdi dr Pušparadžah Tavarajah koji nadgleda najnovije istraživanje.
Izvor: Washington post
Foto: Thinkstock
