Najveća regionalna konferencija o hrani “Food Talk” ove godine će se održati 12.06. na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu. Generalni pokrovitelj konferencije je brend “Moja kravica“.
Tema ovogodišnje konferencije je “hrana na mreži”. I ove godine ćemo okupiti najbolje kuvare, vinare, gastro-blogere i poznate ličnosti koje uživaju hrani…
Na konferenciji će učestvovati i Maja Mačković iz Hrvatske, internetu poznatija kao Big Mama koja, osim što je blogerka i izvrsna kuvarica, uz brojne medalje i priznanja članica je žena u WACS-u (krovna svetska kulinarska asocijacija), te Masterchef u udruženju Croatian Master Chefs Association. Piše kolumnu za T-portal.
Sa Majom smo razgovarali o njenim gastoronskim navikama, ali i njenom blogu.
Koji ukusi su obeležili vaše detinjstvo?
“Iako (nutritivno) kvalitetom vrlo bogata, kuhinja mog detinjstva bila je vrlo jednostavna i relativno skromna. Jeli smo samo friško (ubrano ili ulovljeno), a nismo bili izloženi ni približnom procentu prerađene, gotove i konzervisane hrane kao danas. Ako bismo definisali kuhinju mog detinjstva, verujem da je bila nešto najzdravije što čovek može da zamisli: riba, povrće i voće (blagosloveni maslinovim uljem) na dnevnoj bazi, meso otprilike jednom nedeljno ili za neka veća slavlja. Obzirom da sam bila prvo dete u obe porodice, uživala sam i u obilju slatkiša kojima su me darivali jer smo živeli u vremenu kada nam druge materijalne stvari baš i nisu bile jednostavno dostupne. Vrlo se plastično sećam nanine kecelje s velikim džepom koji je uvek bio pun slatkiša za mene – zahvaljujući njemu natukla sam jako puno kilograma viška i godinama pokušavala da se rešim zavisnosti o čokoladi :)”
Da li imate svoj tajni specijalitet i šta vam je za njega bila inspiracija?
“Nemam i neću ni pokušati da slažem nešto samo da se izvučem. Osoba sam koja stalno uči, istražuje i otkriva nove stvari, naročito u kuhinji. Obzirom da sam po definiciji sanjar-kreativac i izuzetno umetnički tip, inspirišem se svakodnevno, na bezbroj različitih načina. U skladu sa tim, nijedno moje jelo nema reprizu ili definitivan recept. U kuvanju se vodim emocijama i u hranu unosim sve ono što osećam, a s druge strane, zavisi i kakva je prilika, kao i kome kuvam. Nije isto kuvati da bi zaveli, impresionirali, nagradili ili samo nahranili. Dugo sam mislila kako je nemanje nekog određenog „jela s potpisom“ velika mana, ali život me je naučio da je moja snaga upravo u tom elementu iznenađenja kojeg u pravilu izazovem svojim jelima.”
Da li se pri kupovini vodite rečenicom „kvalitetna hrana je i skupa hrana“?
“Ne. Hranu kupujem svugde i bez određenih pravila, ne pristupam kupovini sa snobovskog aspekta „prebogata sam da bih kupovala jeftino“. Kvalitetna hrana može se nabaviti i za malo novca, jednako kako se i sa skromnim namirnicama mogu kreirati jako lepa i kvalitetna jela. Ovakav odgoj mogu zahvaliti upravo odrastanju na ostrvu, koji me naučio da većinu jela mogu obogatiti i učiniti veličanstvenim korišćenjem baznih namirnica kao što su maslinovo ulje, so i aromatično bilje koje berem sama svako leto. Zbog različitih intolerancija ne jedem mnoge namirnice, ali nikako ne želim da se dovedem u situaciju da kupujem isključivo u „tematskim“ dućanima koji prodaju teško dostupnu i najčešće preskupu hranu. Improvizacija mi je imanentna, naročito u kuhinji, a i volim onaj osećaj ponosa kad iz ničega, ili običnog, stvorim nešto genijalno i zdravo.”
Blog „BigMamma’s kitchen“ obiluje mediteranskom kuhinjom i mnogi tvrde da je jedna od najzdravijih. Da li su u pravu?
“Na ovo ću dodati samo jednu interesantnu činjenicu. UNESCO je 2013. godine zaštitio ishranu ostvra Hvar i Brač kao deo nematerijalne baštine uz Kipar, Španiju, Grčku, Italiju, Maroko i Portugaijul, a o svemu tome kažu ovo:
„Mediteranska ishrana uključuje kombinaciju veština, znanja, rituala i simbola u vezi sadnje, žetve, ribarenja, stočarstva, konzervisanja, obrade, kuvanja, a naročito konzumacije hrane i gostoprimstva. Zajedništvo za stolom je osnova kulturnog identiteta i kontinuiteta zajednica širom Mediterana.“ Pametnome dosta.”
Koje namirnice i začine najčešće koristite u svom kuvanju?
“Strahovito volim začine. Od čitavog kuhinjskog inventara, najveći dwo zauzimaju upravo začini. Počevši od hvarskih koje sama berem i sušim i koji su mi najvažniji (origano, majoran, majčina dušica, nana, komorač), preko onih iz celog sveta koje ili sama donosim sa putovanja, ili mi ih donose prijatelji koji znaju za ovu moju strast. Svako, pa i najjednostavnije jelo dobija sasvim novu dimenziju kada se poigrate sa začinima. Uz njih, nezaobilazno je maslinovo ulje bez kojeg ne mogu da zamislim život, pa med, pa dobro hvarsko vino (nije li sjajna ta nostalgija za ostrvom i neopterećenom, jednostavnom ishranom? :)). Nema prevelike razlike u kuvanju u restoranu i kod kuće, trudim se da svaki obrok ima dovoljno energetskih i nutritivnih vrednosti pa koristim puno povrća, morskih plodova, laganog mesa i orašastih plodova. Jedino nikako ne uspevam da izbegnem klasičan muški porok „premasno i prepečeno“, pa u tom slučaju teatralno napuštam kuhinju grickajući šargarepu, dok momci uživaju u svojim malim, masnim ritualima.”
Da li se zbog kuvanja za posao (blog) izgubila strast za svakodnevnim kuvanjem kod kuće?
“Strast za kuvanjem kod kuće izgubi se kada nemate kome kuvati (ili kad kuvate samo za sebe), a obzirom na prebukiran raspored i činjenicu da svako jede u različito doba, izuzetno je teško postići efekt uživanja u toplo posluženom, porodičnom obroku. O izmišljanju novih jela unutar modernog života koji ne ostavlja previše prostora uživanju za stolom, neću ni počinjati. Kako god, obzirom da mi je fotografija profesija i prva ljubav, često se zatvorim u kuhinju i kreiram nešto novo, samo da bih mogla da vidim kako će izgledati na fotografiji kasnije.”
Detaljan program i detalje o prijavi možete pronaći OVDE
