Najveća regionalna konferencija o hrani “Food Talk” ove godine će se održati 12.06. na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu. Generalni pokrovitelj konferencije je brend “Moja kravica“.
Tema ovogodišnje konferencije je “hrana na mreži”. I ove godine ćemo okupiti najbolje kuvare, vinare, gastro-blogere i poznate ličnosti koje uživaju hrani…
Na konferenciji će učestvovati i Maja Petrović, vlasnica bloga “Vitki gurman” na kojem piše o zdravoj ishrani i o tome kako da je bez puno napora i odricanja uvedete u sve brži i stresniji način života. Sa Majom smo razgovarali o njenim gastro navikama.
Koji ukusi su obeležili vaše detinjstvo?
“Moja mama je svakodnevno kuvala svežu hranu, a slatkiše smo viđali retko. Rekla bih da je „prava hrana“ bez prviše šećera obeležila moje detinjstvo. Ipak, onaj ukus koji pamtim i koji nemam gde da ponovim danas je sa sela, kada sam odlazila kod babe: džigerica pileta koje je kljucalo napolju. Ispečena na plotni šporeta na drva i samo blago posoljena. Ovo je uvek bilo rezervisano za mene. Šta bih dala da to i danas imam gde da pojedem…”
Da li imate svoj tajni specijalitet i šta vam je za njega bila inspiracija?
“Ja sam osoba koja uvek traži novi tajni specijalitet. Konstantno pronalazim sveže ideje, a jela volim da uklapam sa situacijom – pa i uz osobu kojoj kuvam. Posebno kad imam „dodatnu inspiraciju“ :-) Mala tajna je da je moj blog ponekad i dnevnik. Neki recepti su tamo zato što sam jednostavno kuvala, a iza nekih stoje momenti „posebne inspiracije“.”
Da li se pri kupovini vodite rečenicom „kvalitetna hrana je i skupa hrana“?
“Može biti i ne mora. Svakako da možete da se hranite zdravo i sa manjim i sa većim budžetom. Zdravo je da spremite omlet isto koliko i salatu sa dimljenim lososom. Zdravo je da skuvate kupus sa mašću, isto koliko je zdrava špargla sa holandeze sosom. A ona priča da je zdrava ishrana skupa je potpuno netačna. Ja bih na cene nezdrave hrane dodala i cene anticelulit krema, lekova za popravljanje očajnog imuniteta, dodatke ishrani – pa bih onda pričala o cenama zdrave hrane. Neko će izjednačiti zdravu hranu sa organskom. Ipak, ja (u ovom trenutku) ne proveravam poreklo jabuke, parčeta mesa, jogurta ili komadića sira. Znam da se danas biljke prskaju, a životinje hrane sojom. Stav da ne mogu da jurim organsku hranu po svaku cenu nije ni ispravan ni nesipravan. Jednostavno je lična odluka uz punu svest da organska hrana jeste kvalitetnija, ali se do nje teže dolazi. Ja i utrošak vremena uzimam u obzir kada pričam o „ceni hrane“.”
Na svom blogu „Vitki gurman“, kažete da namirnice delite na hranu, đubre i nešto između. Objasnite nam ta tri pojma
“Ovo sam rekla baš oštro i srećna sam što se pamti. Hrana je sve ono što bi i moja prababa mogla da prepozna kao hranu da je mogla da putuje bilo gde po svetu u svoje vreme. I idealno, hrana je spremljena kod kuće uz punu kontrolu. Đubre je svaka industrijski proizvedena „stvar“ kojoj ne možete da pročitate sastav. Pri tome ne mislim da sadrži belo brašno i šećer, tj. prazne kalorije. Prazne kalorije neko sebi i može da priušti. Đubre sadrži previše aditiva, nutritivno je siromašno – i skoro uvek ima ono što mi je najcrnja tačka moderne ishrane: margarine. Tu mislim i na one sa trans mastima i na one bez trans masti.
„Između“ bi bile situacije gde samo neka sitnica odvaja ove namirnice od „prave hrane“ i tada progledam kroz prste. Radim to potpuno svesno i sama odredim kada i u kojoj meri. Primer: teško je naći čokoladu bez jednog sastojka koji mi se ne dopada – sojinog lecitina. Ali ja kupujem čokoladu. Ili, teško je pronaći pršutu, suvi vrat ili slaninu bez bar 1 konzervansa – kupiću i to ali pazim da ne uzmem slične proizvode sa 3 konzervansa i dodatim sojinim proteinima (da, i toga ima). Kupiću konzervisanu ribu ako je konzervisanje rađeno na pari i riba je u vodi ili maslinovom ulju. Nikada neću uzeti neku u biljnom ulju. Turšiju ne umem da pravim, a volim kisele krastavce pa ih kupim. Nešto između je tu jer sam svesna vremena i mesta u kome živim. I da bih mogla da kažem: „Ja imam režim ishrane, ali taj režim nema mene“.”
Da li ste uspeli, putem vašeg bloga, nekome da promenite način ishrane?
“Ima puno uspešnih priča, a te priče pripadaju ljudima koji su odvojili vreme, čitali, učili, trudili se da promene svoj život ili život bliske osobe. Oni su uspeli, ne ja.”
Koje namirnice i začine najčešće koristite u svom kuvanju?
“Mislim da imam oko 30 začina u kući i ono za šta sam skoro pa emotivno vezana je beli biber za slana jela. Kada su dezerti u pitanju tu je svakako ljubimac vanila. Što se namirnica tiče – nešto bez čega mi je kuvanje tužno je maslac. Ne postoji ništa na svetu što je tako jednostavno, zdravo i ima toliko bogat ukus. Svako jelo uz maslac postaje profinjenije. Od mesa najviše volim da radim sa svinjskim fileom. Uvek dostupan, pristojne cene, mek, lak za manipulaciju. Od njega može da se napravi širok spektar jela. Kad ne znam šta da kuvam samo kupim file, a rešenje se samo javi.”
Da li se zbog kuvanja za posao (blog) izgubila strast za svakodnevnim kuvanjem kod kuće?
“Nikako! Jako sam dobro organizovana, a sve o čemu pišem je dugogodišnja rutina koju više i ne primećujem. Ipak, jedna stvar me je poremetila, a to se događa tek mesec dana: počela sam da učim da fotografišem hranu. Nakon dve knjige na tu temu i savetovanja, shvatila sam da to ne može da se radi na brzinu, par minuta pre ručka. Potreban je poseban „termin“ za dobru fotografiju, postavka, eksperimetisanje – bar dok ste početnik u tome. Ovde i te kako dobro osetim nedostatak rutine. Zato mi je i zadovoljstvo što ću na #FoodTalk2015 biti moderator panela koji se bavi slikama hrane na društvenim mrežama. Možda pokupim i koji savet za sebe :)”
Detaljan program i detalje o prijavi možete pronaći OVDE
Autor: Jelena Jovičić
