Najveća regionalna konferencija o hrani “Food Talk” ove godine će se održati 12.06. na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu. Generalni pokrovitelj konferencije je brend “Moja kravica“.
Tema ovogodišnje konferencije je “hrana na mreži”. I ove godine ćemo okupiti najbolje kuvare, vinare, gastro-blogere i poznate ličnosti koje uživaju hrani…
Na konferenciji će učestvovati i Marina Kosanović freelance medija ekspert, iza koje je bezmalo tri decenije profesionalnog života u novinarstvu. Sa Marinom smo razgovarali o njenim gastro navikama.
Koji su ukusi obeležili vaše detinjstvo?
“Moje gastro detinjstvo odvijalo se u prilično zanimljivom trouglu Zemun – Lika – Istra. Tri potpuno različita kraja zemlje koje više nema, ali su njihovi ukusi i mirisi ostali zauvek zapisani u mom gastro biću. Istra, koja mi sva miriše na paste i pomidore, Lika – gde me je moja baka Milica svakog jutra budila uz tek ispečeni hleb i basu, i Zemun, gde je moja Makica pravila nezaboravne knedle sa šljivama, a moja majka Milka apsolutno savršenu sarmu od kilencovog kupusa… Ta čudna mešavina različitih kuhinja i gastro navika različitih podneblja verovatno je uticala na “mix&match” načelo, po kojem oduvek funkcioniše moja kuhinja. Pre nekoliko godina ovo načelo dopunjeno je i nekim pravilima hrono ishrane, kao i nekim postulatima koje je moje praktikovanje joge neminovno nametnulo. Moji muškarci nisu baš uvek presrećni zbog toga, ali prihvataju.”
Šta najviše volite da kuvate i da li imate svoj specijalitet?
“Moja tri kućna muškarca i neki moji prijatelji kažu da bih, kako kuvam, mogla da otvorim restoran. Bih, sigurno – samo što bi taj restoran propao u roku od mesec dana! Mene, naime, uopšte ne privlači pripremanje uobičajenih, klasičnih, poznatih jela. Volim sama da kombinujem, izmišljam i modifikujem. Tada mi je jedino zanimljivo, tada uživam, tada mi je dobro u kuhinji. Naročito me intrigiraju začini, njihove kombinacije i način na koji se jelo pod njihovim uticajem menja. U kuhinji se – koja, inače, nije moje omiljeno mesto u životu – dakle, budim i razmašem samo kad su neki neuobičajeni recepti, ukusi ili kombinacije na vidiku, uglavnom nešto što spremam prvi put. Obično tada kažem: „Ovo će biti fantastično ili ću ga baciti.“ Iskreno, nikada dosad ništa nisam bacila. Specijalitet? Zavisi od toga ko dolazi na večeru! Pita od heljdinih kora s tri vrste sira za ljubitelje naše kuhinje… grdoba na lešo za zaljubljenike u more… tagine s piletinom i suvim šljivama za svetske putnike…”
Da li pazite šta piše na deklaracijama namirnica?
“Da, veoma. Ali iskrena da budem, tu naviku nisam stekla do početka devedesetih, tačnije, dok nisam postala mama. Pripremanje hrane za moju dvojicu klinaca osvestilo me je na neki način – šta ja to kupujem, gde kupujem, kakvog je to sastava… Pri ponudi namirnica tih „sankcioznih“ godina ta pitanja činila su se totalno nebuloznim, znam. Danas, posle dvadesetak godina, ona su potpuno legitimna i legalna. I kupci i proizvođači hrane to znaju.”
Da li se prilikom kupovine vodite rečenicom „kvalitetna hrana je skupa hrana“?
“Kada kupujem, rukovodim se pre svega kvalitetom, u koji sam se uverila, i ukusom koji prija meni i mojoj porodici, bez obzira na to da li je reč o namirnici iz super-marketa, zelenišu s pijace ili orašastim plodovima iz prodavnice zdrave hrane. Nekada se to poklapa s pravilom koje ste pomenuli, a nekad i ne. Drugim rečima, nije uvek pravilo da je kvalitetna hrana skupa. Osim, naravno, kad govorimo o organskoj – tu nema odstupanja: ona jeste skupa, i to s dobrim razlogom.”
Kada biste svoje gastro navike sveli na nekoliko rečenica, kako bi one glasile?
“Nikada u životu nisam preskočila doručak, čak ni kad krećem na put ranom zorom. Beli hleb ne jedem duže od 15 godina. Jutro počinjem uz času mlake vode i polovinu isceđenog limuna. Salata, salata i opet salata…”
Detaljan program i detalje o prijavi možete pronaći OVDE
