Jedna je od najzdravijih i najprodavanijih namirnica na svetu! Bilo da su crvene ili žute boje, okruglog ili ovalnog oblika, mali ili veliki – ovi sočni i slatki plodovi daju svežinu i jedinstvenu aromu svakom jelu. Koju god vrstu da odaberete – nećete pogrešiti, jer je reč o povrću sa visokim sadržajem likopena, snažnog antioksidansa korisnog u prevenciji i borbi protiv različitih oboljenja
Na našem podneblju paradajz je daleko najomiljenije povrće (iako se u nekoj stručnoj literaturi zvanično vodi kao voće), a masovno se gaji od 19. veka. Potrošnja paradajza u Srbiji po glavi stanovnika je u proseku 16 kilograma, a razlog tome je njegova visoka nutritivna vrednost, neponovljiv ukus, kao i raznovrnost jela u kojima se koristi. Treba ga konzumirati svežeg, nutricionisti tvrde da bi njegov sok trebalo piti svaki dan, dok ga lekari naročito preporučuju osobama koje pate od visokog krvnog pritiska. Bogat je likopenom, antioksidansom koji je odličan saveznik u borbi protiv raka, posebno karcinoma prostate. Sadržaj vitamina C, E i B1, kao i visok sadržaj minerala, svrstava ga u jednu od najzdravijih namirnica na svetu. Značaj ove povrtarske kulture potvrđuje podatak da se njegova potrošnja statistički beleži u 164 zemlje sveta i da je druga najprodavanija namirnica na svetskoj pijaci, odmah posle banana.
Slatki mali – Čeri
Naziv je dobio na osnovu svojih dimenzija: pojedinačni plodovi su veličine ploda trešnje. Njihova veoma slatka i intenzivna aroma nas u svim godišnjim dobima poziva da ga gricnemo.
Prednost: Pogodan je za pripremu tzv. „finger fooda“: hladnih predjela i salata. Nanizan na ražnjiće zajedno s mini-kuglicama mocarele, komadićima lososa ili račićima, pravi je praznik za nepca.
Umesto bombona – Žuti čeri
Reč je o podvrsti čeri paradajza, čije su bobice u proseku veličine oko 2 cm i naročito su pogodne za grickanje između obroka. Plod je sočan uprkos čvrstoj strukturi.
Prednost: Zahvaljujući slatkom ukusu, idealni su kao zamena za slatkiše, posebno za bombone.
Aromatičan – Volovsko srce
Prvi je među klasičnim sortama – sa gramažom od 150 do 250 g po plodu dvostruko je teži od okruglog paradajza. Bogat je pulpom, sa vrlo malo semenki. Rezultat dužeg zrenja na stabljici je punoća arome i slatko-kiselkast ukus.
Prednost: Zagrevanjem, tj. termičkom obradom njegova puna i intenzivna aroma dolazi do izražaja. Zato ga treba peći u rerni ili na roštilju.
Sjajan za salate – Šljivar
Paradajz sorte Roma kod nas se često pominje i kao paradajz šljivar, i vodi poreklo iz Italije. Danas se uzgaja na gotovo na svim podnebljima. Uvek je sjajan izbor, kako za pripremu jela na grilu, pečenje i kuvanje tako i za spravljanje paradajz supa i sosova za paste.
Prednost: Čvrsto meso ploda paradajza šljivara dobro podnosi sečenje na kriške a da pritom ne ispušta sok ili semenke, što ga čini idealnim za pripremu salata.
Idealan za zimnicu – Jabučar
Reč je o najpoznatijoj sorti paradajza kod nas. Plod je gladak, okruglog oblika, izrazito crvene boje i težine do 130 g. Za njega je karakterističan dobar odnos ukupnih šećera i kiselina, sa sadržajem suve materije od 6 do 6,5 %.
Prednost: Odlikuje se punim ukusom i najzastupljeniji je u kuhinji naših domaćica – naročito je pogodan za pripremu zimnice, tj. soka, a u industrijskoj proizvodnji – za paradajz pelat, pire i sos.
