Kneginja Milica nakon Kosovskog boja, sa udovicama poginulih plemića, povlači se u svoju zadužbinu – manastir Ljubostinju. Na obodu manastirskih hrastovih šuma podiže carske vinograde. Oplakujući svoje izginule, oplakujući srpsko carstvo, suzama su čokote zalivale i pravile vina bistra i mirisna kao njihova duša hrišćanska.
Vinarija “Stemina” podiže svoje vinograde na levoj obali Zapadne Morave, na mestima gde su nekad bili carski vinogradi. Plantažni vinogradi sa vrhunskim vinskim sortama – Cabernet sauvignon, Merlot, Pinot Noir i Chardonnay nalaze se na sunčanoj strani, na 400 metara nadmorske visine. Ovde nastaju najbolja srpska vina.
Proizvodnja grožđa se odvija uz kontrolisani prinos i zaštitu. Pedesetogodišnja tradicija i iskustvo u proizvodnji vina na tradicionalan način osavremenjuje se i modernizuje.
Proizvodnja vrhunskih vina odvija se u sudovima od inoksa uz kontrolisanu fermentaciju na niskim temperaturama od 13 do 15°C sa selekcionisanim kvascima. Vrhunac u vinarstvu – barikiranje vina izvodi se u barik buradima od 225 litara. Hrast – kitnjak za pravljenje barik buradi potiče iz manastirskih – carskih šuma. Kapacitet vinarije Stemina je 40.000 buteljki vrhunskih vina.
Vino je za uživanje, ocenjivanjem vina se ne bave samo vinski stručnjaci, etnolozi i vinski inspektori, svaki ljubitelj ovog rajskog pića treba da zna po nešto o tome.
Degustacija vina
Osnovni korak kod degustacije vina je vizualni.
Pogledajte vino u čaši, posebno po obodu čaše. Gledajte boju i bistrinu. Za degustaciju vina uvek se koriste providne čaše. Bela vina trebaju imati boju od nijanse izbledele slame do duboke zlatne. Bela što su starija sve su više tamnija. Crvena vina mogu biti sa bojama od nijanse crvene cigle, pa do skoro modro ljubičaste boje šljive. Crvena vina sa vremenom počinju gubiti boju, postajući više smeđa.
Vino možete gledati dok je čaša na stolu, ili držeći čašu u ruci. Pozadina treba biti bela.
Zatim zavrtite vino u čaši. Nemojte prosipati svuda oko sebe, pokažite da ste poznavalac. Nežno zavrtite čašu kontra smeru kazaljke na satu. To će promešati kiseonik sa vinom, i tako omekšati tanine u mladom vinu. To, takođe, otvara aromu vina.
Gledajte kako vino kvasi zidove čaše. Vina sa više alkohola imaju jaču površinsku tenziju i formiraju deblje tragove na zidovima. Zatim pomirišite vino. U početku držite čašu na nekoliko centimetara od nosa. Zatim stavite nos u čašu – ne možete samo provući čašu ispod nosa, jer tako nećete osjetiti baš ništa. Ne žurite.
Kvalitetna bela vina treba vas podsete na voćne ukuse, od lubenice ili dinje, preko krušaka i breskvi, do ananasa ili banane. Crna vina podsećaju na borovnicu, šljivu, trešnju ili višnju.
Bačva u kojoj je vino bilo doprinosi aromi tako što ćete osetiti vaniliju, cedrovinu ili cimet. Uzmite gutljaj vina, ali još ne gutajte. Zavrtite vino preko jezika i nepca. Različiti delovi jezika osjećaju različite ukuse. Zadržite gutljaj nekoliko sekundi, razmišljajući o ukusima vina koje probate.
Kakav je prvi utisak? Vinska kiselina? Mekoća? Karamela? Začini? Da je u vašim ustima hrana, a ne vino, što bi to bilo? Bela vina upoređujemo sa kruškom, jabukom ili ananasom. Crna sa višnjama, šljivama i bobicama.
Posle voćnih aroma u vinu tražimo karakteristike prepečenog hleba ili maslaca. To su ostaci kvasaca korišćenih pri fermentaciji. Zatim probamo da osetimo tanine. Kod belih vina ih nema, ili su prisutni vrlo malo. Kod crvenih su izraženiji. Tanini se razlažu u flaši tokom starenja vina, i to može uticati na ono što osećamo.
Progutajte vino. Kakav je ukupan osećaj o teksturi vina? Da li vino ima telo i strukturu? Da li su komponente dobro uravnotežene i zanimljive? Da li vino prijatno golica sve delove usta i zavodi vaše nepce, ili se zadržava samo na pojedinim delovima jezika?
Telo je izraz kojim opisujemo sposobnost vina da zadovolji veliki broj osećaja u ustima. Kad kažemo struktura, podrazumevamo da vino ima niz ukusa koji prate početni osećaj i vode nas dalje. I tu su ukusi različiti.
Koliko dugo traje vino? Koliko dugo možete da osetite vino pošto ste ga progutali? Da li vam se ukusi dopadaju? Svako ima svoj ukus. Najuzbudljiva stvar kod degustacije različitih vina je otkrivanje toga kakvi su vaši ukusi… Živeli !!!
Proizvodi
Panta rei
Anđeli su suze prosuli, bogovi snagu dali i vino dobili… Ovaj Chardonnay dobijen “sur lie” postupkom prepoznatljiv je po aromama banane i zove, odiše svežinom i punoćom.
Slaganje sa hranom: piletina i teletina na bazi kremastih soseva i pečenim ili kuvanim krompirom, plodovi mora i masnija riba…
Mina
Proizvesti vino od sorte Pinot Noir je prava umetnost. Ovaj Pinot – rose kristalne bistrine sa aromama jagode i trešnje budi sećanja na nežnosti i mirise ranog proleća. Harmonično, elegantno, neponovljivo. Ovo je vino za sva vremena i osobe prefinjenog ukusa.
Slaganje sa hranom: predjela sa pršutom i sirevima, roštilj, jagnjetina ispod sača, voćni deserti…
Stephanos
Tamno crveno vino – kupaža Cabernet Sauvignon-a i Merlot-a, poznatije još kao Bordovska kupaža. Po svojoj snazi i ekstraktivnosti podseća na tamna crvena vina Južne Afrike. Bogatstvo aroma, šumsko voće, borovnice, suve šljive i ljubičice. Fini tanini sa blagim tonovima barika.
Slaganje sa hranom: sve vrste pečenja, tartar biftek jela od divljači, jaki čokoladni deserti…
Stephanos Barique
Cabernet Sauvignon kraljevsku snagu vinu daje, a Merlot ga prinčevskom elegancijom oplemenjuje. Barikiranjem ovog vina – 18 meseci u barrique buradima prošle, sadašnje i buduće mirise Srbije u večnost pretvara. U čaši razigrano, aromatičnost neobuzdana, suve šljive, vanila, šumsko voće, začinsko bilje. Vrhunac uživanja je kada Vaše grlo obliju talasi vina sa ukusom čokolade, prepečene kafe i blagi tonovi hrastovih – carskih šuma, tada imate utisak kao da Vas je sam bog rajskim pićem napojio.
Tekst: Dejan Ajduković, Life Content
Izvor i foto: vinarijastemina.com
