Kad bi se pravila slika prosečne trpeze kod nas pre 25 godina i danas, razlika bi bila velika već u postavci: tada smo jednom dnevno zajedno sedali za trpezu i jeli kašikom, nožem i viljuškom. Danas jedemo s nogu, rukama, ili nam obroke donose raznosači brze hrane.
Ranije se manje jelo, a u ishrani je bilo mnogo više svežeg povrća, voća i spremljenog mesa, dok danas mnogo češće i više jedemo industrijske prerađevine, bilo da su sokovi, slatkiši, mesni proizvodi, grickalice i slično – kaže dijetetičar nutricionista Biserka Aleksandrić. Uporedna studija o navikama u ishrani, nažalost, kod nas ne postoji. Ono što se, međutim, primećuje, a nutricionisti i lekari opšte prakse mogu da potvrde iz iskustva, jeste da se način, kvalitet i količina hrane koju svakodnevno unosimo kreće u veoma lošem pravcu.
Sve se lošije hranimo. Istina je da ni pre 30 godina nismo imali pet obroka dnevno, što bi trebalo ako želimo zdravo da se hranimo, ali se bar jelo sveže voće i povrće u većim količinama nego danas. Danas zamišljamo da je dovoljno jesti da ne budeš gladan, ne vodeći računa šta i kada jedemo – kaže nutricionista Ljubomir Pfaf.
Zbog svega ovoga raste broj ljudi koji traže pomoć jer su upali u problem. Nutricionista Jagoda Jorga godišnje razgovara sa gotovo 1.500 osoba koje imaju problem sa ishranom.
– Iz iskustva mogu da kažem da ogroman broj onih koji kod mene dolaze, njih čak 80 odsto, izjavljuje da svakodnevno doručkuju u pekari. Isto tako, u gotovo identičnom, ogromnom procentu, govore mi da nemaju ni jedan jedini zajednički obrok dnevno, da ne kuvaju kod kuće, da se hrane usput i da često poručuju hranu telefonom – kaže Jorga.
Kao posledicu imamo povećanje obolelih od bolesti digestivnog sistema (želuca i creva), koje su izbile na peto mesto po uzroku smrti. Na prvom mestu su tumori, koji takođe, između ostalog, imaju veze sa načinom i navikama u ishrani.
– Gledano sa još veće distance, ljudi su se mnogo zdravije hranili. Hiljadama godina jeli su voće, povrće, divljač, ribu… Tada su unosili tri puta više neophodnih vitamina i minerala nego što to čini današnji čovek. Današnji uzroci smrtnosti imaju i te kako veze sa tim šta jedemo i načinom na koji hranu pripremamo. Čak i kad imamo kvalitetne namirnice, umesto da ih barimo, mi sve pržimo i pohujemo, što nije dobro – kaže dr Mirjana Lapčević, lekar opšte medicine DZ “Voždovac”.
KAKO SMO SE HRANILI PRE 25 GODINA
– jeli smo više kuvanih jela
– krompir, pasulj, kupus često na meniju
– meso svih vrsta, obično dinstano ili iz rerne
– kompoti, slatko više nego danas
– domaći džemovi na palačinke
– slatkiši, bombone, čokolade… umerenije
– krem bananica bila je mera zaslađivanja
– doručak kod kuće relativno redovan
– doručkovali jaja, slaninu, poparu, kačamak
– sedali zajedno za trpezu
OD ČEGA SMO OBOLEVALI I UMIRALI PRE 25 GODINA
– najčešće bolesti bile su respiratorne infekcije, a i umiralo se najviše od njih
– bolesti digestivnog sistema na petom mestu
– pre 40 godina bolesti želuca nisu bile među top pet
KAKO SE HRANIMO DANAS
– s nogu, na brzinu
– pekare su sastavni deo jutra (i noći)
– kod kuće doručkujemo musli
– kuvani obrok se povlači pred picama i roštiljem
– lajt, dijet, slim… postali hit
– šećera unosimo skoro 50 odsto više
– prvi ozbiljan i veoma obilan obrok nam je u šest posle podne
– pijemo mnogo više gaziranih pića
– voće jedemo u kolačima sa voćem
– grickalice postale svakodnevna potreba
OD ČEGA OBOLEVAMO I UMIREMO DANAS
– najčešće obolevamo od bolesti cirkulatornog sistema (hipertenzije, srce, krvotok)
– umiranje od problema digestivnog sistema po učestalosti na trećem mestu
– na prvom mestu umiremo od tumora
Izvor: zana.blic.rs
