Brojne su priče i teorije o nastanku Lamingtona koji ime, po svemu sudeći, duguju istoimenom lordu, guverneru australijske države Kvinslend od 1896. do 1901. godine.
Teorije o nastanku
Prema legendi, u leto 1900., Čarls Kohrejn-Bejli, drugi barun Lamington, odlučio je sa suprugom i svitom spas od nepodnošljive vlage Brizbejna da potraži u svojoj ladanjskoj rezidenciji Harlakston House u gradu Tuvumba. Jednog se dana, suočen s neočekivanim gostima, lordov francuski kuvar Armand Galand morao na brzinu snaći i upotpuniti ponudu hrane uz popodnevni čaj.
Snalažljivi kuvar je francuski biskvit od vanile ispečen dan ranije narezao na četvrtaste komade, umočio ih u laganu čokoladnu smesu, i uvaljao u kokosove mrvice. Neobičan, ali efektan kolač oduševio je dame iz visokog društva koje su odmah zatražile recept koji im je kuvar bez ustručavanja otkrio. Iako kokos u to vreme nije bio često korišćen u evropskoj kuhinji, francuskom kuvaru nije bio stran, verovatno zbog toga što mu je supruga bila s Tahitija, gde je bio uobičajen sastojak.
Prema drugoj priči, nastanak ovog kolača bio je slučajnost, kada je kuvaru lorda Lamingtona četvrtasti komad biskvita slučajno upao u čokoladu koji je zatim posuo mrvicama suvog kokosa kako bi izgledao privlačnije.
Treća priča pripisuje zasluge za kreaciju Lamingtona učiteljici kuvanja Ejmi Šauer u strukovnoj školi u Brizbejnu od 1895. do 1937. koja ih je nazvala u čast Lejdi Lamington koja se posebno zalagala za obrazovanje devojaka i bila pokroviteljica škole. Neki savremenici su tvrdili da je ova priča o poreklu imena kolača izvesnija jer je, za razliku od supruga poznatog po izrazito teškoj naravi, Lejdi Lamington bila vrlo omiljena.
Pogledajte recept Čupavci
Ipak, prema većini izvora, smatra se da je upravo lord bio nadahnuće za ime jer je navodno načinjen na sliku i priliku homburga, pustenog šešira kojeg je guverner često nosio. Iako mu je istorija ime zauvek vezala uz ovu poslasticu, lord Lamington ju je navodno mrzeo nazivajući Lamingtone „prokletim, napućenim, vunenim keksima“.
Prvi dokazi i činjenice
Uprkos pričama, prvi pisani spomen „Lamington cake“ pojavio se u novinama 1896. godine prilikom opisa događanja priređenog u čast lorda znanog kao „Lamington Function“ u gradu Ladleju u Kvinslendu. Iako su navedena brojna jela s prefiksom Lamington, opis bilo kakvog kolača je izostao. Ali, 1900. godine, recept za Lamington punjen pavlakom pojavio se u novinama „Queensland Country Life“, a godinu kasnije u novinama u Sidneju.
Ipak, najranija referenca na lorda Lamingtona bio je oktobar 1933. godine kada se ime kolača prvi put povezuje s guvernerom. Zanimljivo je dodati da neke kuvarice objavljene pre 1910. godine tu poslasticu opisuju kao tortu, a ne kao male četvrtaste kolače. Novozelanđani smatraju da izum te poslastice pripada njima i da je upravo na Novom Zelandu kreirana kao „Wellington“, kolač od dvostrukog biskvita s narendanim kokosom.
Kao dokaz smatraju akvarel pejzažnog umetnika JR Smita iz 1888. godine na kojem se vidi delimično konzumiran Lamington. Status slatke ikone taj kolač, koji danas ima bezbroj varijanti, može zahvaliti i tome što dobro podnosi australijsu klimu, jer biskvit isečen na veličinu zalogaja, obložen čokoladnom glazurom i uvaljan u kokosove mrvice može trajati mnogo duže na toploti.
Verzije popularnog kolača
Iako je tradicionalni Lamington najpopularniji, posebno u Kvinslendu, ponekad se služi kao dve polovine biskvita povezane pavlakom ili džemom od jagoda, malina ili šljiva.
Poslednji se više konzumira u australijskim državama Viktoriji i Južnoj Australiji. Omiljena je i varijanta od limuna, a na Novom Zelandu i od maline. Taj kolač popularan je i u Južnoj Africi gde je, kao i u matičnoj državi, uobičajeni deo ponude cafea i pekara.
O kojoj god se varijanti radilo, savršeno lagani biskvit je ključan, a čokoladna smesa mora biti odgovarajuće konzistencije.
Lamingtoni se najčešće služe uz popodnevni čaj, a zbog svoje trajnosti, popularan su i putni kolač.
Nacionalni dan Lamingtona
U Australiji se 21. jula obeležava kao nacionalni dan Lamingtona („National Lamington Day“), a često se prodaju tokom dobrotvornih akcija znanih kao „Lamington Drives“ među australijskim i južnoafričkim izviđačima i u crkvama.
Najveći Lamington na svetu od čak 2361 kg napravljen je 11. juna 2011. godine upisavši se u Ginisovu knjigu rekorda.
Možda nikad nećemo saznati pravu istinu o nastanku Lamingtona, ali činjenica ostaje da je taj čupavi kolač slatki australijski ponos i jedno od nacionalnih jela, ali i neizostavni kolač, i ne samo nepretencioznih i jednostavnih trpeza.
