Iako danas senf uglavnom vezujemo za kuhinjske police i ukusna jela, nekada je ovaj namaz bio stanovnik lekarskih ormarića i koristio se u medicinske svrhe. Senf, nastao kuvanjem semena slačice uz dodatak sirćeta i drugih začina, jedan je od omiljenih dodataka u brojnim svetskim kuhinjama. Stari Grci i Rimljani koristili su zrnevlje slačice u medicinske svrhe. To nimalo ne čudi jer slačica pripada familiji kupusnjača (brokoli, kupus…) koje sadrže glukozinolate, veoma povoljne za naše zdravlje, piše Gardijan. Seme slačice je zapravo veoma bogato enzimima koji se razlažu na izotiocijanate. Oni daju senfu vodenkast izgled i mnoge studije ukazuju na to povoljno utiču na smanjenje broja ćelija raka u obolelim organizmima. Posebno je uočljiv njihov doprinos u borbi protiv raka gastrointestinalnog trakta i debelog creva. Senf je odličan izvor selena koji takođe ima antikancerogena svojstva. Cela, tamnocrna zrna slačice mogu se peći, ili pržiti u vrelom ulju sa svežim listovima karija, baš kao što se pripremaju u Indiji. Senfovi pravljeni od celog zrna slačice mogu biti agersivno sirćetni, pa treba obratiti pažnju na to da se prilikom njihovog spremanja ne dodaje još sirćeta.
Izvor: B92
Foto: Flickr/mhaithaca
