Zelena dijeta rađena je po principu lakto-vegetarijanske ishrane za one koji bi, pre svega, želeli da se očiste od otrova, a usput da skinu i koji kilogram. S obzirom na to da je bogata dijetalnim vlaknima, ova dijeta ubrzava probavu i dodatno reguliše povišen holesterol. Osim toga, bogata je vitaminima i mineralima koji su neophodni za snažan imunološki sistem.
Namirnice na kojima se bazira zelena dijeta su povrće, voće, žitarice, krompir, nemasni sir i mleko. Mahunarke, poput pasulja, sočiva i soje se retko unose, a meso, jaja i riba, odnosno proteini su zabranjeni. To je i mana ovog režima ishrane, jer nizak unos proteina može da dovede do slabljenja imunološkog sistema i slabije sinteze ćelija. Zato je najbolje da se konsultujete sa lekarom pre nego što se odlučite na ovu dijetu i da je ne primenjujete duže od tri dana.
Dan je najbolje započeti voćem, i to u obliku ceđenog voćnog soka bez šećera. Za doručak pojedite voće po izboru ili mešanu voćnu salatu. Voćna salata je odličan izbor i za međuobrok, a da bi ona bila još ukusnija možete je dodatno začiniti začinskim biljem, poput cimeta, nane ili muskatnog oraščića. Tokom prepodneva od hrane treba uzimati samo voće.
Tokom dijete se preporučuje unos žitarica, posebno ječma, prosa, kukuruza, heljde. Najbolje bi bilo da to budu integralne žitarice jer se kod njih zadržava spoljni omotač koji sadrži B vitamine, minerale i dijetalna vlakna.
Žitarice donose najviše energije u ovoj dijeti, kao i krompir (isključivo baren), a obe namirnice bi trebalo uzimati u svim glavnim obrocima.
Ručak je najbolje započeti sokom od svežeg povrća. Obavezno, u sklopu njega, poslužite kuvani integralni pirinač ili krompir. Možete ih kombinovati sa povrćem (kuvanim ili barenim) u neograničenoj količini. Za pripremu koristite samo vodu, bez ulja ili bilo kakvih drugih masnoća.
Svakog dana se, uz ručak, poslužite jednom velikom salatom od raznovrsnog povrća (po izboru). Ukusnu kombinaciju čine zelena salata, radič, paradajz, sveži krastavac, šargarepa, kupus koje možete dopuniti kriškom tosta ili integralnog hleba. Večeru takođe započnite svežim sokom od povrća.
Nemojte da zaboravite važnost svakodnevnog uzimanja svežeg voća. Vrlo zdravo je bobičasto voće, poput malina, kupina, borovnica, ribizli, a, osim njih, i višnje, jabuke, kruške, ananas, pomorandže, limun, mandarina, kivi. Kod banana budite oprezni jer sadrže više skroba, energije i kalorija od ostalog voća. Možete ih jesti, ali u umerenoj količini. Voće jedite samo, s tim što bi između voćke i drugog obroka trebalo da prođe minimalno pola sata.
Mleko i mlečne proizvode s manje masnoća (jogurt, kiselo mleko, kefir) takođe jedite samostalno kao zaseban obrok.
Ponekad se obrok može dopuniti svežim sirom ili nekom drugom vrstom nemasnog sira. Navedeno je dobro kombinovati sa povrćem, najbolje u obliku salata.
PRIMER JELOVNIKA
Natašte: jedna čaša sveže ceđenog voćnog soka
Doručak: voćna salata sa pola kašičice meda
Ručak: jedna čaša soka od paradajza, čorba od šargarepe sa komadima tikvice i integralnim pirinčem, kriška tosta sa namazom od svežeg sira, salata od svežeg kupusa
Međuobrok: jedan jogurt
Izvor: Novosti
Foto: Flickr
